Izedoše me dušmani.

Ne davaju ti, bre, da živiš, vadodušnici, pa toj ti je.

Briga nji što ja sas unika spim u istu sobu, dete još malko pa ce ženi, a sas babu mora da spi.

Lepo mi najdoše čoveka, žena mu umrela, još malko pa da voj turaju pola godinu, on si ima suturen, edna mu ćerka na sprat sas muža i decu, druga si ćerka ima kod muža kude stanjuje, ma, svi si imaju, kvo će im poviše, pa mi lepo čovek obećal, da mi prepiše suturen, na unuka.

Ono, jes, krili smo se, neje baš tejal da se čue, na ženu još ni polovin godinku neje turil, a on dovodi drugu, al sve je bilo utanačeno.

Dotera me ćerka uvečer, namiriše me, turi mi karmin na usta, nekvo malko oko oči, men mi lice od muku ostarelo, nesam ja baš tolko stara, pa si otidem kude njega kad se smrači. Jutrom, iskočim kad mu deca izotidu na rabotu i u škole. Nit me kuj vidi, nit me kuj čue, onej zelene roletne spuštil čim se smrači, jutro nikuj i ne znae kada sam ulegla, ma, nikuj i ne sumlja da sam ja svunoć bila kude njega.

Zaraduvaše se moi, i ćerka malko s dušu da mi dane, brat voj, sin mi, pa nekako ima kude, al ona ametom zakasala sas mene. I unuk mi se zaraduva, dete, em će si ima sobu , da ima kude da mu neki dojde, devojku da si dovede, em će si, kad ovija umre, nasledi stančak, da se njegova dečica jutre ne spoturaju sas babu eli dedu, kako on sas  men.

Al imaš ljudi koji mrze, samo da na drugoga  ne bude dobro, kad je na nji lošo, pa raspričaše, ono malko  trebe pa da se pročuje kude ne trebe.

I takoj, njegova ćerka doznala, pa ga pritisnula, ti li će našu majkovinu da davaš na tudju decu, zatoj li se naša majka mučila, da voj kuću razvukuju nekve tvoje ženetine i njini unučići, ko da ti tvoi unučići nemaš.

I takoj, propade mi rabota.

Neemi za men, ja sam navikla da se stiskam, al mi žal za unuka. Džabe se dete raduva.

Advertisements