Od onih komada srče u koje je sebe noćas pretvorila

Od onih komada srče u koje je sebe noćas pretvorila, sklopila je jutros, rano, svoje lice i duh i telo. Onakve, kakvi danas moraju da budu. Naizgled, granitni. Iz jednog komada. Nelomljivi.

Opet će danas morati da se  smeši, da  deli niotkud pristiglu energiju, da zrači radošću zbog novog dana, u koji je uplovila i ne presecajući snom, prethodni.

 

Iluzija, da je sve u redu.

Još jedna u nizu njenih prevara . Sebe same, ljudi oko nje. Života.

Obmana sopstvenih čula. Da duhu udahne snagu. Da se ne preda.

 

Ima li reči u koje mogu da se istoče strepnja, zebnja, sva ona pitanja koja muče i more, pa da se puste niz reku koja će ih rastočiti u svoje bezbojne kapi i raspršiti na prvom vodopadu koji naidje?

Ima li zvezde na koju se mogu poslati misli od kojih hvata jeza, pa da ih u svom svemiru razbije na čestice koje nikog ne bole?

Ima li tog klatna na kojem zaljuljaš bol, a ono dalje prosledi samo sreću i radost?

 

Ima li kraja beskrajnom nizu ovoga što se zove nespokoj, pitala se dok je, suza vezanih u čvor, krenula da još jednom danu udahne lepotu, njoj uskraćenu.

 

 

Advertisements

26 thoughts on “Od onih komada srče u koje je sebe noćas pretvorila

  1. „Od onih komada srče u koje je sebe noćas pretvorila, sklopila je jutros, rano, svoje lice i duh i telo.“
    Таман да више ништа ниси написала ово је сјајно!
    Браво!

  2. vidis , preklapamo se u mislima negde „Rastavim tiho sama u strahu da cu neku kockicu izgbiti, da necu napraviti ponovo tvrdjavu dovoljno cvrstu, koja mora da stoji. Mora da bude na ocima bitnih, da se nosis sa teskocma, da misle da si nedodirljiv, grizes i bjujes vatru. A vatra samo sto ne napravi pozar i satre iznutra do poslednjeg delica iste one kockice koje su tako ugurane cvrsto jedna u drugu.“ iz moje Slagalice. 🙂

  3. Mnogi su nesvesni da žive u iluziji da je sve u redu. Vreme ih ubedi da žele upravo tako da žive. Ti (ili junakinja priče ;)) si svesna kako stvari stoje, ne zavaravaš se i, što je najbolje, pretvaraš takvo osećanje u nešto kreativno, to jest priču. Svaka čast 🙂

  4. Možda i postoji sve to, možda je to baš tu odmah pored nas… samo treba otvoriti oči, ili pogledati u pravom smeru, ili stati za trenutak… toliko nam je blaga dato našim rođenjem, koje mi svakodnevno trošimo uzalud, iz neznanja ili besa… a kada se škrinja polako isprazni, i vidimo da ništa skoro nije ostalo… žao nam je što smo se tako ponašali…

  5. Tako poznato…
    “ sklopila je jutros, rano, svoje lice i duh i telo. Onakve, kakvi danas moraju da budu. Naizgled, granitni. Iz jednog komada. Nelomljivi.

    Opet će danas morati da se smeši, da deli niotkud pristiglu energiju, da zrači radošću zbog novog dana, u koji je uplovila i ne presecajući snom, prethodni.“

    iz srca napisano, pa boli…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s