Moguće je da ću ti jednog dana reći kako sam bio varka i kako si to morala da znaš i sama , a ne da čekaš da ti ja tu istinu kažem . Moguće je da  smo mi sve vreme koračali jedno pored drugog , a da nismo znali  kako smo samo jedan trenutak u beskonačnosti koja nam svakog dana odnosi po jedan udah radosti . Moguće je da sam ja tebi bio san , a ti nečija sena koja pravi košmare u mojoj glavi .

I , moguće je, ne smem da tvrdim jer nisam siguran , al opet, čini mi se da ne grešim kada pomislim  na to  kako  si došla iz nekog drugog života i stala pored mene , nezvana ,neznana , od prvog trena daleka i do poslednjeg sureta nedokučiva .

Ako te nisam zvao , kako si baš mene našla ?

Zašto sam baš ja bio usputna stanica na putu tvojih traganja za nečim što znaš da ne postoji , što znam da nećeš naći ?

I zašto smo se sreli baš u ovo nevreme , koje šiba moje korake i pije moju snagu , pa mi najčešće nidočeg nije , pa ne vidim ples tvojih glasnih razmišljanja i ne čujem tvoje cvrkutave osmehe pune lažnih prizvuka obećane sreće za kojom i dalje tragaš?

Moguće je , čak izvesno, mislim ponekad, da smo se zalud sreli . Da nije trebalo da nam se putevi dodirnu ni na tren . Da smo imali važnija posla koja baš zato nismo završili , ti ,ženo od kamena pretvorena u žudnju, dok sanjaš jedan san čija je sudbina da nikada ne bude dosanjan . I ja,  s dušom od pamuka po kojoj tako besomučno gaziš dok tapkaš po iskukanim zrnima radosti , od života kakav nisi želela.

Moguće je da ćeš i sama shvatiti tog dana koji će doći kad mu se najmanje nadaš , da sam ti bio varka uvijena u šarene trake tvojih želja , opasanih lažnim osmesima.

I moguće je da ćeš zadrhtati ,tada , dok gledaš kako se gubim u gomili sličnih ledja koja odlaze u daljinu .

A tada , da li ćeš zažaliti  bar tada , kada konačno shvatiš da sam ja bio stvaran koliko i tvoja neiskrenost , koja me je učinila varkom ?

Advertisements