Moguće je da jednom sama shvatiš …

Moguće je da ću ti jednog dana reći kako sam bio varka i kako si to morala da znaš i sama , a ne da čekaš da ti ja tu istinu kažem . Moguće je da  smo mi sve vreme koračali jedno pored drugog , a da nismo znali  kako smo samo jedan trenutak u beskonačnosti koja nam svakog dana odnosi po jedan udah radosti . Moguće je da sam ja tebi bio san , a ti nečija sena koja pravi košmare u mojoj glavi .

I , moguće je, ne smem da tvrdim jer nisam siguran , al opet, čini mi se da ne grešim kada pomislim  na to  kako  si došla iz nekog drugog života i stala pored mene , nezvana ,neznana , od prvog trena daleka i do poslednjeg sureta nedokučiva .

Ako te nisam zvao , kako si baš mene našla ?

Zašto sam baš ja bio usputna stanica na putu tvojih traganja za nečim što znaš da ne postoji , što znam da nećeš naći ?

I zašto smo se sreli baš u ovo nevreme , koje šiba moje korake i pije moju snagu , pa mi najčešće nidočeg nije , pa ne vidim ples tvojih glasnih razmišljanja i ne čujem tvoje cvrkutave osmehe pune lažnih prizvuka obećane sreće za kojom i dalje tragaš?

Moguće je , čak izvesno, mislim ponekad, da smo se zalud sreli . Da nije trebalo da nam se putevi dodirnu ni na tren . Da smo imali važnija posla koja baš zato nismo završili , ti ,ženo od kamena pretvorena u žudnju, dok sanjaš jedan san čija je sudbina da nikada ne bude dosanjan . I ja,  s dušom od pamuka po kojoj tako besomučno gaziš dok tapkaš po iskukanim zrnima radosti , od života kakav nisi želela.

Moguće je da ćeš i sama shvatiti tog dana koji će doći kad mu se najmanje nadaš , da sam ti bio varka uvijena u šarene trake tvojih želja , opasanih lažnim osmesima.

I moguće je da ćeš zadrhtati ,tada , dok gledaš kako se gubim u gomili sličnih ledja koja odlaze u daljinu .

A tada , da li ćeš zažaliti  bar tada , kada konačno shvatiš da sam ja bio stvaran koliko i tvoja neiskrenost , koja me je učinila varkom ?

Advertisements

26 thoughts on “Moguće je da jednom sama shvatiš …

  1. Rada72

    Draga Nego, ovo je fantastično i tako bolno. Probudila si u meni sećanje, kao da je ovo pisala moja najveća, neostvarena ljubav..te reči..uh..Hvala ti draga.

  2. Baš dobro, jako dobro.
    No ima neko veći od nas koji nam određuje puteve…možemo malo da vrdnemo, ali samo malo, pa se vraćamo na svoj put i život koji smo, još pre rođenja odabrali.

  3. Negoslava… „izbacili“ smo tekstove u isto vreme… kakva koincidencija… 😀
    Tekst mi se toliko dopao da sam ga već treći put čitam… setim se nekih svojih ljubavi, i kako se to baš tako namesti…
    „Moguće je , čak izvesno, mislim ponekad, da smo se zalud sreli . Da nije trebalo da nam se putevi dodirnu ni na tren . “
    Divno… hvala ti za ovaj tekst 🙂

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s