Dan , satkan od straha i nade

Zašto je čovek , dovoljno krhak da ga može polomiti svaki jači vetar , stvoren od osećanja i satkan od osećajnosti ,kažnjen tom boli da zna i što ne bi trebalo i što mu ničemu i ne koristi , osim da mu pojačava tu bol , da ga guši i mori i pritiska ? Zašto ga ta prokleta ljudska radoznalost nagoni da sazna da nije baš tako kako izgleda i da može i da preti i da je vrlo izvesno  još gore , dok se sve vreme boljem nada ?

Pa strepi . Drhti  . Osluškuje . Nada se . Moli se i moli . Obraća se Svevišnjem s najvećom  mogućom dozom pokornosti i pristajanja na sve što ovaj od njega nikada ne bi ni tražio , izmišlja milion načina samoiskušenja i okajavanja nepočinjenih i svih počinjenih grehova , svojih i tudjih , samo da On, Svevišnji kojem pribegava u najvećoj muci, baci pogled i nekog njegovog, ko se bori za svaki udah novog dana.

Pa odbrojava … Prošao je najgori dan . Onaj , prvi .Pa drugi . I treći , već , polako gazi u juče . Još samo pola jednog od tri najkritičnija  . Da sunce izroni i da ode . Toliko malo vremena , u koje staje čitav jedan košmar . Satkan od straha i nade .

Advertisements

29 мишљења на „Dan , satkan od straha i nade

  1. Draga, još jednom mi se potvrđuje da tvoje ime nije slučajno… Negoslava, nežna, negujuća… Samo slutim dubinu borbe u tvojoj duši i pridružujem se dobroj energiji koju ti šaljemo svi koji te pratimo i onako na „neviđeno“ volimo… (y)

  2. Dobro je kad se lečiš kod kuće , mislim, nije toliko kritično. Moj otac je zaglavio na koronarno , za sve te ljude tamo imam samo reči hvale, ali ja znam kako sam preživela ova tri najkritičnija dana. Srećom, lakše se diše. I tebi želim da što pre budeš ko nova.

  3. Као што смо ми за наше родитеље вечито деца о којој брину чак и кад она добију своју децу, тако су наши мама и тата наши мама и тата, никад довољно стари да би се суочили са неким болестима и проблемима који су нормални за људе у њиховим годинама.
    Желим ти снагу да издржиш те сате/дане неизвесности и срећу да све буде како треба.

  4. Negoslava welcome to the machine…
    40-te i 50-te su kritične godine kada su nam roditelji stari i bolesni i „žderemo“ se zbog nemoći da pomognemo, a deca već u doba tinejdžerskom i „kidaju“ nam živce jer hoće da postanu ljudi… a mi sve želimo da kontroli[emo i dalje…
    Pa zašto gro muškaraca dobija infarkt baš u tim godinama… kod žena je to nekako drugačije…
    Kako ćeš se izboriti, to je tvoja odluka, i samo tvoja… 😕

  5. Prelepo si ovo napisala….bojažljivo se nadam da nema veze sa stvarnošću, sa današnjicom i da je samo neka tuga pokrenula staru priču u tebi…Svi ponekad prođem kroz tri dana pakala…i čudno je, ali mislim da tad nema“ nepristojne ponude“, nema ničeg što ne bih bila spremna da uradim pa da time donesem spasenje nekom dragom…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s