Njegova privatna pijanka i njihova zajednička nesreća

Možda bi se, da je bio drugačiji dan, da je, na primer, padala kiša kao danas i noćas , umesto onog zaledjenog snega koji je bio u dvorištima tih dana, njihovi životi kretali sasvim drugačijim putanjama . I njihova bi lica možda, zahvaljujući toj kiši koja je izostala, danas bila ozarena osmehom, umesto senke tuge koja mrači pogled svakoga od njih.

REDJAJU SE PRAZNE FLAŠE

Pio je, tih dana, i ne treznivši se , uopšte. Redjale su se prazne flaše , koja ona nije ni smela da sklanja, na podu male kuhinje smeštene izmedju dečije sobice i prostorije koja je bila dnevna, njihova spavaća,povremeno i gostinjska kada bi ih posetili njegovi roditelji…

Nije, njemu , takvog kakvim su ga stvorili Bog , roditelji i alkohol , vredelo govoriti ni kada je bio sasvim trezan , a kamo li tih dana kada je bio pod uticajem tog drugog  ili trećeg po veličini uticaja , stvoritelja , zavezanog jezika i razuma , usporenih svih pokreta osim ruke, kojom je znao široko da zamahne pre nego što zalepi  šamar .

I ona je ćutala , čineći sve da dete koje se igralo svojim  lutkama, ne shvati svu tragiku njihovog zajedničkog života čije je temelje potkopavao rakijom , najčešće one najgore vrste koja posebno smrdi iz tela onoga ko je neprestano naliva u sebe. Ćutala je, sve do onog trenutka kada je naslutila da se bliži kritičan period njegovog pijanstva , koji je tako dobro prepoznavala na sopstvenoj koži .

Otrčala je do obližnje telefonske govornice, tada je retko koja kuća u kraju imala telefon , i pozvala miliciju .Rekli su joj da tako treba. Da će tim pozivom spasiti sebe i dete maltretiranja kojim su bile izložene tokom njegovih višednevnih pijančenja.

Kada su ga odveli , ne sluteći da će se on vratiti pre nego što je stigla da komšijama, kod kojih je odvela dete da mu skrene misli i pitanja vezana za tatu , ispriča šta se dogodilo , odahnula je kao neko kome su ogroman teret s duše i srca skinuli bolnim rezom užarenog skalpela. Sve do trenutka kada se visok plamen pojavio na čistom belom snegu u  njihovom malom dvorištu , što je sve komšije koje su se zatekle kod kuće , isteralo van , u strahu da im se ne zapale , tada sve redom drvene ograde izmedju kuća . Sav veš koji je  bio  skoro suv , skinuo je sa dvorišne žice i pretvorio ga u vatru.

– Čuvajte mi dete – je sve što je uspela da izgovori dok je navlačila čizme , trčeći ponovo do  telefonske govornica, po pomoć koja je prvi put izneverila.

ODELJENJE D KAO KAZNA I SPAS

Bio je miran , gotovo da nije mrdnuo, kada su se pred kućom pojavila milicijska i ambulantna kola. Manirom veštog manipulatora , iako još dovoljno pijan da mu razum nije baš sasvim čist , mazno se  obratio ženi , tražeći da promeni košulju . Obukao je, njoj u inat , baš onu kojom je inače glancala parket , jer više nije bila za nošenje.

Dok su ga odvodili , pevao je – pijem da je zaboravim … očito verujući da će se  ponovo vratiti za pola sata.

Kada se, posle šest meseci , pojavio , najpre kao pacijent kojem je odobren vikend kod kuće , pričao je da nikada  ne bi ostavio alkohol da nije , greškom lekara, kako je on smatrao, zaglavio na Odeljenju D. I tada, i tokom čitavog svog kasnije života bez alkohola , na mestu njegovih prioriteta po važnosti i uticaju na njegov život, bilo je to Odeljenje D. Gde se nagledao svega i svačega. Ljudi u nagorem stanju, moglo se shvatiti iz njegovih opisa atmosfere i pacijenata.

Dolazio je , zatim, sve češće na ta odsustva iz bolnice u kojoj su lečeni psihijatrijski bolesnici i alkoholičari,  na trinaestom kilomentu od Niša , dok nije i konačno otpušten. Doduše , s pravom privremenog povratka , čim bi osetio da ga alkohol vuče jačinom kojoj nije mogao da odoli bez stručne pomoći.

Da li zbog osećanja krivice što mu je žena sve češće poboljevala a ćerka za čitav život navukla traume koje  su joj takodje nagrizale zdravlje ili zbog nemoći da se odupre pozivima nekadašnjih drugara na pijanku, tek,  od lečenog alkoholičara , jednog dana je samo postao – bivši lečeni alkoholičar .

Od tada , za njega više nije bilo mesta u malenoj kući koju su žena i ćerka u njegovom odsustvu uredile , ko novu.

Završio je , posle zalečenja,  u staračkom domu ,iz kojeg  ponekad odlazi na obližnju reku na pecanje. Ako je još živ.

Ženi , starijoj  od godina kojih inače ima mnogo, život se sveo na svakodnevne odlaske lekaru . Ćerka se bori da odaje utisak čvrste i jake osobe , a samo zidovi njene sobe znaju kako joj je. I majka, koja je ponekad, kasno noću, čuje kako plače…

Advertisements

10 thoughts on “Njegova privatna pijanka i njihova zajednička nesreća

  1. Iz djetinjstva se uvijek sjećam svog komšije koji je svaku noć iza ponoći ulicom pjevao „Šta ću kući tako rano…“. Scene poslije toga nisu za bloga. Alkohol u prekomjernim količinama je zlo. 😦
    pozdrav

  2. Rado, Dragana, Tangolina – nažalost, tako je i svi mi znamo za slične slučajeve iz naše okoline. Možda je pisanje o njima i o boli koju izaziva alkohol u porodicama , jedan od načina uticaja na one koji bi mogli da se otrgnu od ovog zla.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s