Želja za promenom koja mu je život promenila

Nisu, ti njegovi prijatelji po mnogo čemu slični njemu, nikada znali gde da ga potraže a da ne promaše adresu … Niko nije uspeo da ga prati na toj komplikovanoj relaciji izmedju  Stanice , rodjene mu žene, i devojke,  tek osvojene i još s radošću  nove ljubavi osvajane,  Anke.

Neiminovno, posao je trpeo. Potraže ga na kućnoj adresi, ljudi kojima je   bio hitno potreban, a žena mu , skrušeno  sležići ramenima, odgovara da  je otišao za nekim poslom i da ne zna kada će da se vrati. Ni gde mogu da ga nadju .I da će mu preneti poruku od njih, ako je imaju.

Nije, jadnica, ni sebi htela da prizna ono što joj je srce odavno otkrivalo i što je suzama i tihim jecajima u noći pokušavala da uguši . Pa da stvori sliku kao da je sve kako je bilo i kako bi trebalo da bude i da su skladna porodica, kojoj vreme i nedaće ne mogu ništa.

Nije bilo lako ni njemu. Trebalo je izdržati taj preteški pritisak savesti , izmedju odgovornosti prema sopstvenoj porodici, obećanju koje je dao onoga dana kada je ona odbacila sve , pristajući da ode u neizvesnost, koju je jedino mogao da joj ponudi  i obavezi da ne propusti trenutke uživanja pretvorene u dane i vikende, sa osobom koja mu je pomutila ne samo razum , već sam život, sve ono što je do tog trenutka stvarao, za šta se mučio, odricao, žrtvovao…

Tako je propustio i porodičnu  radost  zbog prve petice svoga sina, prve korake  mezimice čiji je zagrljaj prilikom njegovog povratka kući bivao sve labaviji, a osmeh sve slabiji. I još neke druge stvari, jednako male i jednako životno važne , za čoveka koji se do juče kleo da mu je porodica sve.

A sada je bio na putu da stvori još jednu. Ili da, ako bi sledio Ankine želje, sve češće i glasno izgovarane, rasturi jednu i krene u stvaranje druge. Lepše i stabilne. Srećnije. Nove, s mirisom tek lakiranog parketa njenog novog stana u kojem je falio samo on, novog nameštaja tek namontiranog, u koje je već imao odeljak za svoje košulje , koje mu je ona kupovala , prala i peglala.

Prolazili su dani, nedelje protegnute kroz mesece, godina…  Poruke od drugara, za redovna vidjanja na koja je počeo da izostaje, dobijao je preko konobarice u komšijskom bifeu , preko koje se i izvinjavao ili opravdavao  kada, sve češće, nije mogao da dodje.

A onda  se jednog dana vratio u prazan stan, u kojem je štrčao samo ogroman trokrilni orman, kupljen od njegove prve, momačke plate. Da ne bi poludeo od beskonačnog kretanja u krug, po stanu u kojem je ogjekivao samo njegov tupi korak, odvukao se do bifea.

Konobarica ustreptalih očiju tiho mu je saopštila vest, koju je već video u svom praznom stanu. I odnela kafu za sto dvojice pijanaca pred kojima je bila gomila praznih rakijskih čaša.

Da, pre dva dana drugari su mu   preko konobarice dojavili da se u kamion ispred njegove kuće tovari neki nameštaj i da njegova žena sa decom ulazi u taksi , koji ih vozi u nepoznatom pravcu. I da su dan pre toga videli Anku, kako izlazi iz njegove kuće, praćena levom cipelom njegove Stanice,koju su  joj,kasnije, odnele komšinice željne vesti .

Zatvarajući vrata bifea, zaridao je kao malo dete, tek tada svestan toga dokle ga je dovela Ankina ljubav.

A sve je počelo tako što je poželeo avanturu, tajm-aut satkan od  slatkog greha, ubedjujući sebe da je zaslužio bar još jednom radost otkrivanja novih ženskih usana i novog mirisa zakopčanih nedara .Koja će se otvoriti baš njemu. Koji će se ih se napiti, kratko kolko da ga želja mine, pa će se zauvek i izistinski vratiti svo domu, svojoj sreći …

Dok se , u polupraznoj sobi s ogromnim trokrilnim ormarom i krevetom ofucanih stranica prisećao svega toga,dohvatio je sa uzglavlja mobilni telefon i zafrljačio ga kroz vrata, u hodnik.

Da, prokleti mobilni je kriv za sve,mrmljao je sebi u bradu stežući flašu  .

Da je postojao onomad, kada je ispred njegove kuće bio parkiran kamion u koji su tovarene stvari iz te iste kuće, njemu bi na vreme bilo javljeno šta se dešava . I on bi učinio sve da Stanica sa decom ne ode.

I nikada više ne bi pogledao Anku, kao što i nije, svih ovih samotnih godina ispunjenih patnjom i alkoholom…

Advertisements

26 мишљења на „Želja za promenom koja mu je život promenila

  1. Rada72

    Tražio je promene i dobio ih je..ali ne one koje je želeo. I sada svoju bol utapa u alkoholu, a nije pokušao da se bori za ženu i decu. Nije se borio ni za tu drugu ljubav. Slabić, šta drugo da kažem.

  2. ih kakvi ste, ziv covek pa pogresi, desi se i jakima a tek slabima. Slab je ne zato sto pije i sto nije krenuo u bitku za ljubav, najlogicnije za zenom ako vec zbog toga pije. A ako cemo bas, ni jedna ga ne voli kao ni on njih. Zena place nocima i godinu pa ode, bar da ga opali tom cipelom :), druga pegla kosulje i sama donosi odluke u njegovo ime i posecuje zenu. Drugovi javljaju na pogresnu adresu vazne stvari, konobarica prenosi i sve u svemu zivotna prica kako ocas da upropastis sebi i drugima zivot a onda places nad svojom tuznom sudbinom, jer ne znas sta te opalilo a malj si drzao sam u ruci. Naravo ne opravdavam njega al desava se, al sve mi vuce da pije jer mu je mama otisla:). Za zenu i partnera treba da se boris ako je ljubav prava, pa i kad pogresis.

  3. „Ko traži veće izgubi iz vreće“, glasi stara poslovica koja se veoma lepo može primeniti u svim slučajevima kada se desi ovo napisano. Gubitnici traže izgovore, a lik iz ove priče je upravo to, gubitnik, ali.. izbor je bio njegov.

  4. Wojciech

    Meni je ovde sve jasno. Čist trougao.
    I to pravougli trougao.
    On je hipotenuza, Stanica velika kateta, a Anka mala.
    Kvadrat nad hipotenuzom, (to zna svako dete) jednak je zbiru kvadrata nad obe katete.
    A i da nije pravougli trougao zbir uglova, (rezultat) je uvek isti. 180 stepeni.
    Kad oduzmemo onih 40 stepeni koliko ima rakija dobijamo:
    180 – 40 = 140 stepeni.
    Eeee, to je već tup ugao!
    Pozdrav! 😉

  5. Криза средњих година. Њему треба потврда да је још увек млад, пожељан, да је још увек способан да освоји женско срце.
    И то увек креће као авантура, сад и никад више, само једном и слично. Али врло често тај осећај друге младост толико опије да мушкарац почне да седи на две столице, да жонглира између живота и фантазије.Жена која је била уз њега, са којом је стварао дом, породицу, више није она коју је оженио (заборавља да ни он више није исти баја за кога се она удала), а нека нова (не обавезно и млађа) делује као инфузија – регенерише га, испуњава, чини млађим.
    Али, како ништа не траје вечно, тако и та ситуација почиње да се мења. На лошије. Друга почиње да притиска да постане прва, а он, традиционално, нема ону ствар да пресече. Јер ма колико га та друга испуњава, он ипак не би да напусти сигурно гнездо. У ситуацији кад он и поред освајачког успеха који је забележио показује да ипак није довољно мушко да направи пресек и каже Доста! овакав крај је и очекиван.
    Уместо да проба да исправи ситуацију, јер неке жене зарад породице, деце праштају превару, он се одаје алкохолу. И онда, по систему сваки изговор је добар изговор, има неки баналан разлог зашто се одао пороцима. И све време такав никакав пати за оном коју је одбацио зарад покушаја лечења комплекса. Који, узгред, није излечио.
    Такви и заслужују то што им се деси…

  6. Branislav Bojčić

    Šta je zaslužio to je dobio, da je svo to vreme koje je proveo pijući, molio za oproštaj, možda bi se i promenilo nešto, ovako ko ga ….

  7. I bez mobila imao je dovoljno prostora da se bori za Stanicu da je to istinski želeo. U stvari, nije voleo ni jednu ni drugu i sve mu je to na kraju bio sjajan izgovor za alkohol. I, naravno, neizbežno je neko drugi kriv, recimo mobilni telefon.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s