Opet ja

Nisam imala  nameru ni slovo da ukucam , a pišem već drugi post danas, što mi se nije desilo još otkad sam otvorila i ovu adresu, baš zato da se ne bih smučila onima koji me posete na prvom blogu.

A znala sam, tamo, da napišem i po četiri-pet tekstova dnevno, valjda iz istih onih razloga koji me sada švajsuju za stolicu, ups, trenutno kuckam u krevetu, ne dajući mi da se  skoncetrišem na rutinsko obavljanje običnih dnevnih poslova koji , svakako,  mene i dalje čekaju.

Kad malo detaljnije napravim retrospektivu proteklog vremena dana današnjeg, dolazim i do razloga, verovatnog, ovog mog tekstualnog naboja koji me goni da sklapam rečenice koje najsuštastvenije odslikavaju ovu moju današnju, inače mi nesvojstvenu – bar tako volim da smatram, smušenost.

Bože, kakve sve misli i reči , najobičnija glupost koju prirediš sebi u nedostatku koncentracije može da  izazove , kad razmišljaš o tome treba li da se stidiš, bar malo ili već da se zabrineš, malo više.

Kad strpaš račune u novčanik ili džep , pre nego što dobiješ kusur, pa zaboraviš da si ih uopšte dobio pre samo minut , pa ih tražiš u svim mogućim pregradama koje postoje, da li je to razlog za uzbunu?

Od kako sam uhvatila sebe u ovoj radnji , za koju sam mislila da je svojstvena samo senilnima, zamajanima i onima koji sopstveni mozak uključuju samo povremeno, sve više se setim krštenice. Za koju sam do juče smatrala da nije mnogo požutela.

I koje se , ovih dana, nedozvoljivo često, prisećam.Nepotrebno , i pored očigledne njene aktuelnosti , nekih dana u godini .

 

Usput, ovo mi je 160. post na ovom blogu. Nejubilarni, ne mnogo zanimljiv nit previše pametan, verovatno i nepotreban , al… pisala sam ga, nije fer da ga sad brišem…

Advertisements

15 thoughts on “Opet ja

  1. Nije to ništa, prijateljice draga, dešava se svima.
    Ako mu pridaješ značaj, raste, ako ga ignorišeš, desiće se možda ponovo, ali ti opet ignoriši. Meni se danas nešto slično dogodilo za neku siću, koju jednostavno nisam videla u novčaniku, u mom novčaniku samo sića i postoji, pa sam se presekla, pomislila da imam lopove na poslu, grešna mi duša, prevrtala po novčaniku, nema, onda ga vratim u tašnu, pa me kopka, izvadim ga ponovo, sve stoji na mestu.
    Kao da sam par minuta bila zaslepljena.

  2. Pa i ne treba da ga brišeš. Kako god da se tebi čini, meni je bolji i uspeliji od nekih tvojih priča koje su tebi verovatno daleko draže. Mnogo si rekla. Mnogo toga si načela. I meni se mnogo sviđa.

    1. Ne znam kako sam propustila da odgovorim ili je možda negde zaglavljen odgovor . Tvoj komentar me pobudio na razmišljanje i baš bih volela, ali izistinski, da mi skreneš pažnju na tekstove koji ti se ne dopadaju. Unapred hvala.

  3. slusaj generacijo; iz ovih stopa da si prestala da pominjes sve vrste krstenica i odgovarajucih boja !
    uzgred, rasejanost i slabost koncentracije su posledica produzenog tmurnog vremena (i jos pokojeg haarpovskog uticaja…) i imaju se samo tako kvalifikovati ! i…. proci ce….. 🙂

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s