Tesan mi je dan u kojem moje misli nikako da se skrase

Namotavam klupko svojih današnjih razmišljanja čvrstinom  namere da sva ona stanu baš u ovaj , samo u ovaj   period od ranog budjenja do sna, koji će ko zna kada doći.

Neke kapi kiše se slivaju tako nestvarno, ko da ih nebo sipa kroz  retku cediljku za čaj u redovnim razmacima tokom kojih se pomaljaju zraci zalazećeg sunca, smeštenog negde izmedju dve ogromne zgrade  u daljini .

tumblr_m5m4r2sewj1qa1gu6o1_500_large

Kad pružim ruku , sunce mi je na dlanu .

Kišu ionako upije zemlja.

Uskoro će mrak .

Tesan mi je ovaj ranoprolećni dan tokom kojeg su iz najavećih dubina uma iščilele neke zapretene misli, koje predugo nisu smele van .

A život curi , ko kiša kroz onu cediljku, otimajući se inventarisanju .

Bar danas , kad misli ne žele da se skrase i mirno smeste u prašnjave fascikle sećanja.  Koje su im tesne , baš ko i meni ovaj dan  .

fotografiju pozajmila ovde

Advertisements

16 thoughts on “Tesan mi je dan u kojem moje misli nikako da se skrase

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s