Dok me godine ne svrte dom , nece ja manjujem od žene

Dobro , ajd da preripimo toj pričanje , sve si znam kojo će mi rekneš i za kakvo da si gubiš vreme , kad vajda od toj nema i neće ju ni bude.

Ete, takav sam si kakvoga  me vidiš i sve što si čul i što će toprv da čuješ od men da se priča po selo , istina je  i od  istinu se nema kude. Da l’žem neću i sram bi me bilo da ti s’g vikam   kako toj dušmani izmišljuju i da me blate na božju pravdinu .

Cvećka nikad nesam bil , i kad se toprv oženi ja sam si se zagledjuval u tudje žene i sve mi poblago beše tudjo  nego mojo.

A eve, podstaros mi pa  udari u glavu, pa se ne svrtam dom.

Takva ni žička . I deda mi Gradomir , vikaju , ne bil u razvalicu . Još u onoj vreme se ne svrtal u kuću ,a tatko samo produžil njegovo momkuvanje i pod stari dni .

Pantim , ako smo bili malečki i baš ni i neje bilo jasno od  kvo se toj  raboti . Jednu noć, tatko bejagim otide u zadrugu, tam su se vidjuvali domaćini kad posvrše rabotu , a mati ni namiri na leglo, pa si i ona otide. Spali su dole, pod našu sobu je bila , kako soba, kako podrum .

Kad, u edno doba , još ne beomo zaspali , samo čumo kako mati trupka s bose noge po dvor i uleze si u kuću . Kad ete ga , sav trči i psuje , tatko , ulete pravo kude nju i odma nasta cika i dreka. Svunoć takoj, sve dok svanu .

Mlogo posle, kad razaznaomo, mi se setimo kakvo mož da je bilo toj. Tatko se vidjuval otpozadi kuću, u šlivar ,  sas jednu komšiku, udovicu .

Mati se doseti, čula ona , po selo pukla bruka , pa ti nabere za  polovin kola pogolemško kamenje iz reku. Sakrila ga u šlivar , pa kad se tatko izgubi, ona se sobuje, otrči do onoj kamenje, pa udri  nasumice po šumu, udri – svo si kamenje postrvi, gadjajeći  po mrak

Išla je muka-nevolja posle, nit su govorili s majku ,nit su zaedno išli po polje i po rabotu kakvo je se trebalo uraboti, al tatko manu večerom da se maje .

I takoj, vrevim ti od toj da si imaš prestavu kakva nie žička i da se od toj lesno ne manjue.

Ja, još malko, pa će me godine svrte dom , nece ja mlogo zabavim . Al , do tag , ima bude kako sam započel , nema drugče bude sve dok me neka golema muka ne natera da se manem od žene .

Advertisements

9 мишљења на „Dok me godine ne svrte dom , nece ja manjujem od žene

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s