Jes’ da sam ih videla, al’ sam možda pogrešila

Možda je trebalo da se baš tako sve izdešava , da mi se konačno otvore oči i da od te tačke, moje spoznaje njegovog pravog lica, licemerja, dvostrukog života koji vodi, krenemo odvojenim putevima, pa vidiš sama da za nas više zajedničke budućnosti nema i da bi sve, posle ovoga, bilo samo puko gubljenje vremena, što je naš život… ne, ne naš, što je moj život sa njim i do sada bio, samo što ja to nisam znala, verujući u njegove lepe reči,  u njegove priče koje je znao tako lepo da složi, pa mi se najčešće činilo da sam najsrećnija žena na svetu,  a ne, kako sada ispada, jedna varana očajnica koja i dalje ne shvata kako je mogao, smeo, kako se usudio i kako ga  nije bilo ni strah , niti žao …

Možda je trebalo da sumnjam , da budem obazriva,  sve ovo bi verovatno bilo sprečeno, ja ne bih prolazila kroz ovu dramu, kroz pakao koji mi čupa utrobu od bola dok ga gledam u oči tražeći u njima  trunčicu kajanja , osećanje krivice, izvinjenje, koje on, bezobraznik, nema, u istrajnom nastojanju da me uveri kako to nije istina i kako ja ništa nisam videla, ej, posmatrala sam iz kola sve vreme dok mi je bilo crveno na semaforu, kako se upiljio u njeno lice, blenta blentavi, a  ona maše ručicama dok mu nešto objašnjava zavodljivo zabacujući kosu , pa  još kada sam videla kako svojom ručerdom pokriva njenu i kako sede, kafa ispred njih, a oni se  gledaju i pričaju… umalo nisam udarila u kola ispred mene , kad sam nagazila gas pri paljenju zelenog …

Možda je trebalo da prećutim  , kad me je , veštinom okorelog prevaranta grlio kada je došao kući,  da ga navedem na tanak led, da sam prizna, a ne da mu odmah posle  šamara preko čitavog njegovog lica, saspem sve što sam videla i što znam i … dok je , glumeći iznenadjenje i zbunjenost , samo pitao šta ti je,  izdeklamujem sve ono što sam spremila da kažem čekajući ga, to, da neću više da ga vidim , lažova jednog preispoljenog,  foliranta namazanog svim bojama prevare i lažne nevinosti, o, bože, u koga sam se ja klela, kome sam poklonila najlepše godine života, zaposlavljajući svoju karijeru, da bi on gradio svoju, ambiciozni skot kome ništa nije sveto, a neću više  da čujem za njega, ni na brakorazvodnoj parnici neću da ga vidim, smučio i se konačno i zauvek, gmaz jedan …

Dobro, kaži, ti nas bar znaš oduvek, priznaj, zar nije skot i zar nije zaslužio da ga šutnem i da završi u onoj šupi od očeve kuće, iz koje je došao, samo s dva para cipela i odelom na sebi, u ovaj raj od mog doma u kojem je imao sve ?

 

A možda sam malo i prenaglila , zar ne ?Možda mu je to ipak bila samo školska drugarica koju dugo nije video , kako kaže,   i sa kojom je evocirao uspomene na mladost i zajedničke dane? Možda mu je bila simpatija, mladalačka opsesija, prva ljubav … i ništa više ? Možda sam ipak ja pogrešila?

I kako sada da mu kažem da se vrati, a da ne pogazim svoj ponos, imaš li neki predlog, pomagaj, umreću, umreću, um-re-ćuuuuu,  moram da ga vratim…

Advertisements

Једно мишљење на „Jes’ da sam ih videla, al’ sam možda pogrešila

  1. Taj utisak je, kad bolje razmislim, gotovo pa i pravilo, lepo si to primetila.
    E sad, dal je to zbog teorije biovlasti, koju zastupa Toševski, zbog njihove sklonosti ka promenama i urodjene želje da su okruženi sa više žena ili samo gdin Frojd ima odgovor, to mi nije jasno.

  2. Interesantno je i, gotovo, neobjašnjivo kako žene uspeju same sebe da ubede da nije, ono što je očigledno. Imam utisak da muškarci nisu tome skloni i da češće posežu za mačem i za manje stvari no što je Gordijev čvor 🙂

  3. Rada72

    Prvo što mi pada na pamet je pitanje-da li ga je ona ovo videla prvi put? Jer ako jeste, onda je normalna njena težnja da ga ponovo vrati, jer ga još voli, i nalazi opravdanje za njega. Misli da je prenaglila sa rečima. Sada, kada je otišao, bole je njene sopstvene reči. Plaši se i samoće. A on ne igra fer igru. Mogao je da kaže da je hteo. Ovako boli. Ali ne boli njega i zato mu je svejedno, jer boli nju. Odlično si opisala njena osećanja, bes ali i tugu..

  4. Složila bih se sa tobom u onome što nisi decidirano rekao, ali visi u vazduhu – ako ona ima krov nad glavom, on ne mora da bude njen rob. Ne mora nikada da bude rob i može sa svojim životom šta mu padne na pamet. Ali, prethodno, najmanje što bi trebalo da učini, jeste da joj to kaže u lice i ode svojim putem. Iz tog raja u još veći raj ili u nešto gore, njegova je stvar.
    Možda se i sam slažeš sa mnom i možda nisi ni pomislio na ovo, ali se meni tako čini, pa se izvinjavam ako grešim.
    Hvala na raspirivanju diskusije, u svakom slučaju. Volim sučeljavanje stavova.

  5. Kada izreknem, skoro pa tipična priča, ne mislim na tvoje spisateljako umeće koje je nesumnjivo, no na „odvijanje radnje“.
    Dakle, ja svatih da je odnos glavnih junaka sasvim jasan.
    Interesna zajednica. Status podstanara i vlasnice „raja od doma“.Čista obligacija. Nešto za nešto.
    I u čemu je problem?

      1. Moram da ponovim ili još malo pojasnim.Lepo si iznela fragment iz svakodnevnog nam života,koji skoro da je pravilo.
        I tu nema zbora.
        Problem je u tom nečem, što ga ljubavlju nazivaju.U tom nečem što ga brakom zovu.U odnosima.U egu.U posedovanju.U takmičenju.U interesima….
        U prinčevima koji nakon tkzv.“ljubavi“ postaju „skotovi i gmazovi“(ili su to zapravo sve vreme),u pricezama koje postaju „aspide“(ili su to zapravo sve vreme).
        N, moje je razmišljanje za druge potpuno irelevantno.
        Eto,tek,da ne bude nesporazuma.
        Pozdrav!

  6. Зна она да је то он и да оно није била другарица из младих дана… Одлучила је да од себе направи жртву… Многе жене то раде… Да би сутра, кад он умре (или неким чудом оде од ње) могле на сав глас да кукају како су се жртвовале због деце! Тешко је схватити ту потребу људи да сами себе повређују, а сви је имамо (бар понекад!)

  7. Невероватна је потреба људи да негирају оно што их боли. И кад својим очима виде праве се да не виде или, попут твоје јунакиње, прво саспу све што су имали, па се кају због свега.
    Радије ће да убеђују себе да су они нешто погрешно разумели, него да оног/ону које су годинама идеализовали, а који то очигледно нису заслужили, пошаљу тамо где им је место.
    Људи су чудна сорта…

  8. Nažalost, tako je. Nek me neko ispravi ako grešim, ali mislim da većina žena ne ceni sebe koliko bi trebalo, dok muški deo populacije to sebi ne bi dozvolio.
    Ne znam, to je moje iskustvo.
    Svaka čast na opisu, toliko je plastičan da sam se sama našla za volanom iza semafora. 🙂

  9. You silly woman, don’t you see that this is my schoolmate… – da parafraziram Renea iz Alo, Alo…
    Ponos jeste snažan osećaj, ali ostati sam je mnogo gori. A, opet i biti sam je bolje nego živeti sa (………)

  10. Najbolje iluzije uvek smislimo sami, zar ne?
    Možda mu je to stvarno školska drugarica, a možda je ona „samo“ spremna da pređe preko svega?
    Ni ne znaš šta si napisala….pogađa i kroz oklop koji sam napravila…. 😦

      1. Pa zapravo, ponekad se i ne može vjerovati vlastitim očima jer, ovako i onako, naš je um taj koji vodi tu igru svjetla i sjene koja ulazi kroz njihove zjene pa češće vidimo ono što želimo nego ono što jest.
        Ima jedan moment u većini takvih odnosa u kojem se pojavi strah od samoće, koji je usko povezan sa strahom od neuspjeha, a sve skupa začinjeno željom za posjedovanjem, pa…. bla bla, da sad ne počnem zvučati kao draga saveta… Htjedoh reć – um je u granicama koje većina ljudi ocjenjuje normalnima, ali baš zbog nemogućnosti, ili neželje, za izlaskom izvan njih, započinje rad na simulakrumu onostranog u ovostrano. Ili obratno?
        A ‘ko će ga znat! Mora postojati neko jednostavnije objašnjenje. I to na nekoj drugoj razini razmišljanja od razine na kojoj smo stvorili problem. Inače nam prođe život u pretakanju praznog u šuplje. 🙂

  11. vuckovicnamestaj

    Parafraziraću Radašina iz serije „Selo gori a baba se češlja’. kada svojoj ženi koja ga je videla u preljubi kaže : „ Da li ti veruješ svojim ili mojim očima?!“ Tako i ona jadnica…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s