Ознаке

, , , , , , ,

Sačuvao sam dve sveske iz škole.Jedine koju sam pohadjao.

Ispod modrog pak papira , u koji su nam majke uvijale svetlobraon korice svezaka,   s mestom za pisanje imena na crnim linijama, još stoje kaligrafski ispisana početna slova kojima sam obeležen čitav život.

Ono M ima malu kvačicu na samom početku , dve kose crte koje polaze iz suprotnih pravaca i sreću se na sredini , a završava se  pravilnom pravom linijom osenčenom ukoso i ostavljenom tako da visi, kao da se jedna letva s drvene ograde otkačila i njiše se na vetru.

Istu kvačicu ima i A ,  presečeno na pola namerno vijugavom crticom i dodatom istom osenčenom pravom s tarabom koja se leluja . Na vetru.

Možda bih imao još sačuvanih svezaka , s još lepše ispisanim inicijalima  vlasnika, tj mene , da su moji roditelji uspeli da slome taj otpor prema školi, nastao u meni kada smo se, pred sam kraj osnovne, preselili. I kada sam, osećajući na svojoj koži šta znači neprihvaćeni drug , povukao u sebe, naredjao izostanke i na kraju , posle svih onih odličnih ocena, jedva se provukao na maloj maturi .

Osim na tim sveskama, moje ime nigde više neće biti ispisano.  Dokumenta ne računam.

Zdravstvena knjižica, lična karta, vozačka dozvola, pasoš … Tu je, ne u onih par kvadrata moje osame, stao čitav moj , da prostiš , šugavi život .

Jedino tu postoji dokaz da sam živ. Da postojim .

U biblioteku odavno ne idem. Nisam član nikavog udruženja.

Da slavim nisam imao šta , pa pozivnice nikada nisam slao. Nit štampao.

Nikoga nisam ubio, zgazio, napao, a ni mene do sada nisu. Pa me nema ni u kakvoj kartoteci .

Život mi je bio kao prava linija, dosadno duga ,od početka do kraja.

Kakav će da mu bude kraj , ne znam ni sam.

Postoji samo jedna šansa da i moje ime bude zabeleženo, trajno.

Ako bude bilo nekoga da iznad ene stavi ploču , kad jednoga dana  iza  dosadne prave linije mog života dodje tačka. Bez kaligrafije.

 

 

Advertisements