Ознаке

, , , , , , ,

Lena je prvo bila moja virtuelna prijateljica . Spojila nas je vezanost za isti kraj, zaplanjski, u kojem sam ja, kako bezbroj puta i ovde napisah, rodjena , kao i njen muž, Zoran.I tako, Trebinjka Lena, zaplanjska snajka i Bečlijka po mestu boravka – odavno smo počeli da preskačemo onu besmislenu odrednicu, privremenom, budući da i mnogim starijim generacijama naših, to više nije.
Onda smo se i upoznale ,onomad u Beču. I time postale i stvarne prijateljice. One, koje se razumeju bez mnogo reči i objašnjenja. Pa ih ne dele ni godine, ni kilometri, ni … ništa.
Pre nekog vremena dobih od Lene jednu pesmicu – znate, ona piše i poeziju i prozu i bavi se još nekim umetnostima, ali, nekako za svoju dušu, pa još mučim muku da je ubedim i da nam se pridruži sa svojim blogom. A imala bi i umela bi šta da kaže. Časna reč.

A danas, na svom fb zidu zatekoh ovo

Prva pjesma je bila za tebe, kao blogera, ova je za prijateljicu…

Lijepo je sto si tu…tvoja Lena

I kad se sa mnom smijes,
I kad mi brises suze s lica,
Sve vise te volim i cijenim
Sto si mi prava prijateljica.

I kada sumnjam u sebe,
Dal` nesto umijem i vrijedim,
Tu si da me podrzis,
osjecam kol`ko se trudis.

Svi kojima ruke pruzas,
sretnim se mogu zvati,
a sve dobro sto cinis,
dobrim nek ti se vrati.

Pravi si poklon sa neba,
Posebna si ,draga dusa,
Zato , zovi kad prijatelj i tebi zatreba,
Da moje srce I tvoje srce poslusa.

p.s.
ovo je mali, virtuelni (pred)poklon za rodjendan…nisam mogla da cekam do aprila 🙂

I od tada, malo-malo, pa zasuzim.
Nije baš da sam ja sada čula prvi put lepe reči o sebi. Samo je prvi put da mi neko napiše ovakvu pesmu.

Advertisements