Ознаке

, , , , , , , ,

Dobro sam. Ako me pitaš samo reda radi, toliko ću da ti kažem, jer ostalo nije ni važno.

A i,šta mogu da ti kažem drugačije od svih baba koje, iz pristojnosti i radi tog reda, pitaš isto pitanje, na koje dobijaš iste odgovore. U vezi kostiju koje se bune na promenu vremena, pa ne daju mira ni danju ni noću, i prekidaju san, bolom koji ide od vrata do levog donjeg rebra i od velikog prsta na desnoj nozi do oba ramena.

I kako žiga žuč , čim jedneš nešto što ne bi smeo, i kako ti se vrti u glavi kad se sagneš pa pokušaš da ustaneš, pa odustaneš i od saginjanja, ko što bi i od života, kad bi se moglo. Al’, ne može se, ako nećeš da naljutiš Boga i decu, pa ćutiš.
Trpiš sve što te zadesi, znaš da bolje ne može da bude, pa se raduješ samo kad utrnu boli i vreme te posluša,pa te nigde ne žiga, kad te deca obraduju , ona odavno nikoga i ne slušaju, al umeju da se umile i da učine da im bude dobro, pa je onda milo i dobro i tebi.
Mene, ionako, niko ništa ne pita. Osim, imam li lekove, jede li mi se šta i mogu li…

A ko da su me pa, nekad nešto i pitali.
Ko da je nekoga ikada bilo briga šta ja volim, želim i šta hoću. Radila sam posao koji su mi našli , na kojem me nikad niko ništa nije pitao. Najmanje dal mogu. Donesi, odnesi, prinesi … pomoćnik pomoćnika, fabrička linija ide, ne čeka te, a ti, kako umeš i kako znaš…

Tako mi nadjoše i muža. Donesi, odnesi, prinesi, i njemu, i svekru i svekrvi, i deci i svima koji dodjoše u kuću. A dolazilo se, ne pitaj, nekad se nije znao ko je došo, ni ko pošo, famila ovoliiiiiika, a oni se drže i paze i tako… ti samo kuvaj, služi, spremaj, čisti.. možeš li, to nikog nije ni briga…

Kad rekoše, odoh u penziju … da imam više vremena da ih služim, u kući. Donesi, odnesi, prinesi, noću, danju, jutrom, u podne… ma, sve dok se ne smrkne, jer, meni nikad ne sme da se smrkne.

Sve do onomad, kad mi se smrče i kad i doktor potvrdi da ja više ne mogu i da ne smem što sam mogla… ako oću još malko da poživim.

Pa me sad pitaju, ne mogu da reknem i da grešim dušu, sad me svaki dan pitaju, kako sam i… tako to.Doživeh, eto, i ja da me neko nešto pita. Al, kasno… Mnooooogo kasno… Za mene, ne za njih.

Advertisements