Razglednica s Kopaonika – sneg, led, sunce i zakrčene ulice

Kako je počelo, moraćemo da odlazimo na planine, i to odabrane, da  bismo se podsetili šta to beše sneg. Da mi je neko pre samo par godina rekao kako ću se radovati snegu , ne mogu reći – omiljenoj atmosferskoj pojavi, pa još u martu,  rekla bih mu, ala laaaaaaažeš. A  posle  današnjeg prohladnog niškog prepodneva , pa  još i proleća u najavi u zazelenjenim potkopaoničkim mestima, onoliki sneg na našoj popularnoj , pre svega skijaškoj   planini , došao je  kao melem na dušu ogrezlu u zimski gradski smog, maglu i suvomrazicu. 006

sneg u najavi

Kratak raport za ljubitelje planine pod snegom koji nameravaju da se put Kopaonika upute ovih dana, glasi – putevi su očišćeni od snega i prohodni . Zimske gume jesu potrebne, ali nisu neophodne, sem ako ne želite da izbegnete probleme s milicijom koja vas može sresti.

080
put prohodan i čist

No, neprijatnosti počinju na samom ulasku u urbanizovani deo. Lakše ćete ovde , čak i da imate dve leve noge, naučiti da skijate, nego što ćete naći mesto za parkiranje auta. Doduše, na svakom petom metru , pogotovo ako se osvrćete dok vozite pazeći da ne zakačite neki parkirani auto ili pešaka, obratiće vam se neko s pitanjem treba li vam parking.

Izgleda da su se neki ljudi dobro snašli – zauzmu svojim autom mesto, pa ga predusretljivo ustupe onome ko je spreman da ih za tu uslugu „časti“ . Improvizovani parkinzi s rampom na ulazu u taj prostor, na kojem je cena celodnevnog parkiranja 300 do 400 dinara, takodje su prebukirani, pa je prava sreća da se, baš u trenutku dok po treći put kružite oko hotela, uprazni neko mesto.

 

130
sneg je mnogo niži od kritične visine, odredjene oni crveno-belim stubovima
160
ovde je već kritično

I ne zna se kome je teže – da li vozačima ili pešacima, koji se jedva probijaju zaledjenim kopaoničkim uličicama, izmedju parkiranih auta gde je god to moguće i gomila snega oko njih . Pitali smo se, pa smo pitali i neke čuvare parkinga – gde mogu da prošetaju oni koji bi samo da šetaju, ali nismo našli niti dobili odgovor.

150
sneg, led, voda koja teče sredinom ulice i auta na sve strane
164
a ovde pešacima neka je Bog u pomoći
166
tesno, klizavo, snežno, zakrčeno
171
a tek kad naidje autobus…

No, to sigurno ne smeta skijašima da uživaju u skijanju i sunčanju na Kopaoniku.

198
ovde je najlepše
200
ovde se red za žičaru otegao

Izletnici, koji bi samo da udahnu malo svežeg zimskog vazduha i vide pravi sneg ove zime, mogu svoj cilj da ostvare i zaustavljanjem kod prvih skijaških staza. Pa da se okrenu i vrata do Brzeća, u kojem fantastičan ugodjaj pruža kombinacija snega u tragovima i zelenilom nagoveštenog proleća, a pre povratka nadju okrepljenje,  na primer u Kolibi.

304

 

Advertisements

13 мишљења на „Razglednica s Kopaonika – sneg, led, sunce i zakrčene ulice

    1. Oooo, daaaa, jeste, apsolutno savršeno! Pri tom zadovoljstvo koje ide ruku pod ruku s ogromnom dozom ljudskog mazohizma. Ali, nezamenljivo iskustvo. I jako poučno za decu, ako su učena na ispravan način, da je skijanje užitak, harmonija a ne džekiranje.

  1. Divno, volim zimske idile 🙂 . škriputanje snega pod nogama, zvuk kad skija zastruže pri kočenju, miris kuvanog vina, dečje džepove pune keksića za pauzu izmedju dve žice. Nekako do lenčarenja slabo stižemo, ako ne računam ono večernje, kad popadamo u krevete 🙂 .

  2. Dobro, izostavila sam ono kruženje okolo-naokolo, u potrazi za parkingom posle kojeg se može krenuti u šetnju planinom. A i to, da polovina ekipe nije imala adekvatnu obuću za šetanje po snegu, ledu, i otopljenom snegu koji prelazi u prljavu vodu ….ma, planina je prelepa i to je to.

  3. Rada72

    Baš si lepo opisala vikend na ovoj planini, i Koliba mi se čini primamljivo, a ovo sa kafićom-to je naša ružna slika turizma..da li im je cilj da dobiju ili oteraju goste..izgleda ovo drugo..

  4. Поред шетње по снегу, на планини, дефинитивно најбоље обожавам да се сместим у неку колибу, по могућству близу отвореног пламена, да клопам комплет лепињу и пијем кувано вино. Е, то је идеалан зимски одмор 🙂

    1. E, to nisam napisala – udjemo u jedan kafić, ispred kojeg se sunčaju skijaši na pauzi, a ono unutra hladnije nego napolju. Na sredini prostorije ono mesto na kojem se loži vtra, gomila drva s jedne strane, ali džabe. Očito štede, a to što rasteruju goste, kao da ih nije briga.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s