Ознаке

, , , ,

– Svim mojim drugaricama koje se ovih dana osećaju setno i tužno

Nemaš ti, draga moja, nikakvu tapiju na tugu , pa da je prisvajaš  za sebe . I da misliš kako je samo tebi dano da ti je lice vlažno od suza dok glumiš osmeh. I da se lažno smešiš dok ti se duša puni gorčinom od koje hoće da pukne.

Kada se okreneš oko sebe, vidiš samo pitanja , nedorečene odgovore i … iz svake sitnice hiljadu malih, zašto. Pogled uprt u nebo priziva novu suzu, duga je negde daleko.

Ne smeš da pogneš glavu, da suza ne bi potekla kroz čepove kojima je zalud sputavaš. Još manje, da pogled uputiš unazad, tamo gde najviše boli.

Nećeš ti, slatka moja , stavljanjem soli na ranu uspeti da ugušiš suzu koja i dalje teče. Niti ćeš to ,od juče, što peče,  danas il sutra uspeti da popraviš.

Putevi posuti ružama, svetlo na kraju tunela, duga posle kiše – vera i nada , za  druge, one , kojima još nisu srušeni snovi. Za tebe, floskule , prazne kao i ovaj dugi tumorni dan. Pred tobom.Kojeg , sa svim  što te smara, muči i mrači, želiš zauvek iza sebe. Kao simbola svega čega želiš da se odrekneš, rado.

Nisi ti, dušice draga, izmislila nesanice od  trnja koje grebe dušu najjače kad mrakom utihne dan i svaki žagor utone u ćutnju. Ni podočnjake od bdenja zbog tolikih upitnika, ni strahove od – kako ću sutra, niti to sutra istkano od istih pitanja kojima redovno fale rešenja.

S njima se ne rodiš, ali ih živiš. Bar jednom, bar malo , najbolje što kraće…

I zato , prestani da se zalud koprcaš, time se samo još dublje zabijaš u isti glib. S istim pitanjima i istim epilozima na kraju svake budne noći.

Malodušnost koju seje osećanje da je ta tuga, da je seta, neisplakana suza danima plakana, osmeh koji vara i aura puna gorčine, samo tvoje vlasništvo i ničije više… je laž.

Neću ti reći , dobrodošla u klub, niti ću pokušati da nebo pravdam pred tvojim suznim okom. Pred tvojim batrganjem u pesku koji ti golica prste i korak čini teškim i sporim.

Tebi i njoj, i njima, i svima  čije su duše skovane od pamuka , pa tako meke može bezmalo svako da ih bolno nagazi, ostaje jedino traganje  za eliksirom kojim se  ojačava , ne stav , ni misao, ni duh, već vera i nada u to da postoji , da je blizu i da se  može sustići … to nešto od mira i spokoja, od  čari i draži, od leka za sve ono što  navlači mrenu od sete i tuge na oči i na vidokruge.

Na vidike.

Koje jedino širom otvorene oči , raširene ruke , definisana želja i čisto srce mogu da dosegnu. Kad tad.

Advertisements