Ti samo misliš da jedina imaš pravo na taj isprazni osećaj u duši

– Svim mojim drugaricama koje se ovih dana osećaju setno i tužno

Nemaš ti, draga moja, nikakvu tapiju na tugu , pa da je prisvajaš  za sebe . I da misliš kako je samo tebi dano da ti je lice vlažno od suza dok glumiš osmeh. I da se lažno smešiš dok ti se duša puni gorčinom od koje hoće da pukne.

Kada se okreneš oko sebe, vidiš samo pitanja , nedorečene odgovore i … iz svake sitnice hiljadu malih, zašto. Pogled uprt u nebo priziva novu suzu, duga je negde daleko.

Ne smeš da pogneš glavu, da suza ne bi potekla kroz čepove kojima je zalud sputavaš. Još manje, da pogled uputiš unazad, tamo gde najviše boli.

Nećeš ti, slatka moja , stavljanjem soli na ranu uspeti da ugušiš suzu koja i dalje teče. Niti ćeš to ,od juče, što peče,  danas il sutra uspeti da popraviš.

Putevi posuti ružama, svetlo na kraju tunela, duga posle kiše – vera i nada , za  druge, one , kojima još nisu srušeni snovi. Za tebe, floskule , prazne kao i ovaj dugi tumorni dan. Pred tobom.Kojeg , sa svim  što te smara, muči i mrači, želiš zauvek iza sebe. Kao simbola svega čega želiš da se odrekneš, rado.

Nisi ti, dušice draga, izmislila nesanice od  trnja koje grebe dušu najjače kad mrakom utihne dan i svaki žagor utone u ćutnju. Ni podočnjake od bdenja zbog tolikih upitnika, ni strahove od – kako ću sutra, niti to sutra istkano od istih pitanja kojima redovno fale rešenja.

S njima se ne rodiš, ali ih živiš. Bar jednom, bar malo , najbolje što kraće…

I zato , prestani da se zalud koprcaš, time se samo još dublje zabijaš u isti glib. S istim pitanjima i istim epilozima na kraju svake budne noći.

Malodušnost koju seje osećanje da je ta tuga, da je seta, neisplakana suza danima plakana, osmeh koji vara i aura puna gorčine, samo tvoje vlasništvo i ničije više… je laž.

Neću ti reći , dobrodošla u klub, niti ću pokušati da nebo pravdam pred tvojim suznim okom. Pred tvojim batrganjem u pesku koji ti golica prste i korak čini teškim i sporim.

Tebi i njoj, i njima, i svima  čije su duše skovane od pamuka , pa tako meke može bezmalo svako da ih bolno nagazi, ostaje jedino traganje  za eliksirom kojim se  ojačava , ne stav , ni misao, ni duh, već vera i nada u to da postoji , da je blizu i da se  može sustići … to nešto od mira i spokoja, od  čari i draži, od leka za sve ono što  navlači mrenu od sete i tuge na oči i na vidokruge.

Na vidike.

Koje jedino širom otvorene oči , raširene ruke , definisana želja i čisto srce mogu da dosegnu. Kad tad.

Advertisements

27 мишљења на „Ti samo misliš da jedina imaš pravo na taj isprazni osećaj u duši

    1. *Znam, nije potrebno zahvaliti, čutanje su nekada reči…Znam da ti znaš…Mislim da znaš…Znaš da znaš…*

      2013/3/8 NEGOSLAVLJE

      > ** > Negoslava commented: „Posle ovako lepih reči, budući da sam prestala sa > zahvaljivanjem, mogu samo da ćutim … i da razmišljam na datu temu…“ >

  1. Nemaš ti, draga moja, nikakvu tapiju na tugu , pa da je prisvajaš za sebe . I da misliš kako je samo tebi dano da ti je lice vlažno od suza dok glumiš osmeh. I da se lažno smešiš dok ti se duša puni gorčinom od koje hoće da pukne.

    pa ti si,Negoslava,rodjena pesnikinja…….šteta je da ovakav potencijal ne bude iskorišćen..u poeziji…:)

      1. *Mislim da si ti sjajna u svemu. Moj utisak…*

        2013/3/8 NEGOSLAVLJE

        > ** > Negoslava commented: „Oprobavam se ja, mada retko, i u poeziji. Onako, > usput, a možda nije loše da se malo ozbiljnije posvetim tome – javiću se, > kad krenem…“ >

        1. *Drago mi je da čujem da neko lepo piše. Još samo da ne kradu i potpisuju sebe kao autore. Mislim da ću svoje zaštiti na lapu da i mene ne optuže.*

          2013/3/8 NEGOSLAVLJE

          > ** > stihovanja commented: „Sve što ti pišeš i način na koji pišeš je već > čista poezija…nema potrebe da počinješ iznova…samo nastavi …na pravom > si putu :)“ >

  2. Mnoge žene dolaze na vrh brega svojih tuga u ovim danima i mesecima i u trenu pomisle da sledi amo pad, da je tuga postala preteška. A onda otkriju da imaju krila i da su iz poniranja prešle u slobodni let.

    1. *To sa pokušala da ti objasnim, i kada pomislim da je sve izgubljeno da ne mogu više, javi se nešto u meni, nešto što me gurne dalje. Pa i pocepana, zašijem sve i nastavim korak po korak, ako trba sto puta, dok ne stanem kako treba pa koliko traje. * 2013/3/7 NEGOSLAVLJE

      > ** > Plava Baklava commented: „Mnoge žene dolaze na vrh brega svojih tuga u > ovim danima i mesecima i u trenu pomisle da sledi amo pad, da je tuga > postala preteška. A onda otkriju da imaju krila i da su iz poniranja prešle > u slobodni let.“ >

    1. *Svaki obruč može da se probije. Tekst jeste sjajan, ne bih nnjene tekstove svrstavala u manje ili više sjajne. Mada ova dva zadnja zadiru u neke meni jako važne intime.*

      2013/3/1 NEGOSLAVLJE

      > ** > Dragana commented: „“S istim pitanjima i istim epilozima na kraju svake > budne noći“. Krug! Sjajan tekst!“ >

  3. *Divna ti je priča, prosto je život nameće. „Tapija „, jako lepo rečeno. Da, niko je nema. Volela bih Nego da se dotkneš teme koja nije zavisna o drugih, od straha, od neodlučnosti. Možda se to provlači. Među tim, svakojakim mislima nalazi se i nešto što ne zavisi od polaska, od htenja od istine, od obećanja. Zavisi od nečega od čega niko nije utekao. pa to neko vreme traje. Prolazi ali traje. To nisu floskule. To je deo života, koji, ne traje godinama, ni vekovima, ali kofer treba spakovati…*

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s