San će staviti tačku na nedovršenu priču

San će uskoro staviti tačku na tok naših , svesnih misli , ove mirne prohladne noći koju već nasledjuje podsvest.

Ima li stvarnosti u onome što sanjamo,  tragova prošlosti koju, možda, potiskujemo ili nagoveštaja budućnosti  , uvek obavijene velom tajni i varljivih nada?

Snovi su, ponekad bar, beg od stvarnosti, ove danas i noćas, jednako kao i one sutra.

Može li se , stvarno, ali da ne bude to obmana čula, već izvesnost kojoj se nadamo, koju priželjkujemo, može li se , dakle, koncentracijom na željeno, na željenje svim srcem, svakim nervom, čulom, bilom… proizvesti dogadjaj za kojim se žudi, ostvarenje sna, materijalizacija u vazduhu izgovorenog naziva želje?

Kada nam noć zatvori oči i kada padne mrak na sve spoljašnje manifestacije ovoga sveta, kada utihnu svako-dnevni drhtaji bića koje hoda, gleda, misli  i diše, a  spisak nezavršenog stoji negde u glavi, koja će rezonanca da pevuši uspavanku i  bude brana od neželjenih zvukova sveta iza zida?

Tmina je odavno nagovestila  muk ,koji postaje istina kada se ugasi poslednje komšijsko svetlo . Ove noći nigde nema nezvanih gostiju, nastavljenih svadja, plača probudjenih beba, niti zaustavljanja taksija preko puta.

San je došao po svoje … i neki prsti negde ostavljaju nedovršenu jednu priču o njemu i njegovim tajnama, neotkrivenim…

Advertisements

13 thoughts on “San će staviti tačku na nedovršenu priču

      1. *Niko ne spori da odlično pišeš*, *zaista su ti lepi, meni svaki, ovi posebno. Prozu ne znam ali samo radim nešto malo drugačije, možda mala promena. Da neko ne shvati da hoću da se ubacim ili utripujem da sam neki pisac… * 2013/3/2 NEGOSLAVLJE

        > ** > Negoslava commented: „hvala ti, Lido, cmokić“ >

  1. Dobro ti jutro, Neco Velika.
    Sviđa mi se ovo tvoje.
    Sviđa mi se san kao tačka na dan.
    Logično je.
    Kod mene je to malo istumbano.
    San mi je veliko slovo kojim započinjem dan.
    Naopako je.
    Valjda mi je zato i jutro poneki put košmarno.

    1. Dobro jutro, slatka
      Baš sam se pitala šta je sa tobom, a sada, ako smem, pitam i tebe -mislim, i mene nešto nema u poslednje vreme, al za sebe znam, u’vatila me čamotinja, a za tebe ne znam. A znaš i sama, nedostaješ.

      1. Tu sam, Neco.
        Batrgam se u pesku,
        do guše mi je.
        Nekada sam zadirkivala peščani vetar.
        Svi snovi su bili preda mnom,
        sva slova za priče nenapisane.
        Igrala sam se dok mi je pesak kroz prste klizio.
        Sada klizim zajedno sa njim,
        i ne znam gde mi je San.
        Izgubila sam ga, peskom zatrpala…
        Ma, kakvo moje veliko slovo?… 😦
        Davno beše… Tačkam se sada… 🙂

        P.S. Obriši posle ove moje jutarnje nebuloze.

  2. Blogi, šta da ti odgovorim posle čitanja one divote kod tebe?
    Radičice, to se pitam i ja … neke „nauke“ i nauke daju potvrdan odgovor.
    Bane … zamaja me TV koji retko slušam, pa zaboravih šta sam prethodno ‘tela da ti otpišem. U svakom slučaju …itd….sve već znaš…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s