Da sam se rodila kao zmija, mogla bih svaki ujed da vratim

Trebalo je da se rodim kao zmija.

Pa da svakome ko me ujede, istim ujedom vratim . Ko i za ujed svakog mog , jer kad neko moje ujedeš, ko da si ujeo mene.

Da sam se rodila kao zmija, mogla sam da ujedem svakoga ko seje čemer i bol, ko živi da otima tudje i laktanjem u tudje slabine  sebi krči puteve. Pa da ne sme niko ko mi je blizu, do koga mogu da dogmižem , tudjim srcem da se igra, tudju glavu na panj da stavi i tudje da poželi. Da ne sme ni da pomisli , da njegova ruka, misao ili reč nekome nanose bol, izazovu suze il setni drhtaj lica.

Da mogu da budem zmija, na dan, na sat, na tren, drhtali bi od mene svi oni od kojih drugi pate i plaču, svi kojima ubij, udri, otmi, gazi,biva smisao života. Svi, koji ne znaju za reči milost, dobrota, čat, poštenje, istina…

***

Znam , nisam i nikad neću umeti da budem zmija.

Ostaću zauvek ovca, rodjena jednog aprila , kojoj su rogovi dati jedino da može da se brani. Pa i to ponekad ne ume.

A kad joj prekipi, pa prasne, svi znaju da će je proći kolko dok zatvori vrata na putu do česme ispod koje prohladi dlan i bilo, i da će, kad se vrati, biti mekša od runa koje je štiti od studi, ljudske i životne.

Advertisements

17 мишљења на „Da sam se rodila kao zmija, mogla bih svaki ujed da vratim

  1. Mnogi od nas često imaju običaj da kažu ŠBBKBB( šta bi bilo kad bi bilo), e, ali nam to nije dato, valjda zato što je trebalo da bude baš tako kako i jeste bilo u tom trenutku, ma koliko nas bolelo, bilo nam lepo itd. its. Jel, da nije bilo toga, kako bismo znali ovo što sad znamo tj. šta još nismo naučili.

  2. …i ja sam se rodila, jednog aprila…i da li je zbog aprila, ili drugih stvari…od vikenda imam materijal i ideju za tekst što nemam „m..a“ da napišem, da me ne shvate pogrešno…ne znam kako bih funkcionisala kao zmija, ali kad sam bila u prilici da branim najmilije, bila sam gora od tigrice i ni trena nisam mislila na sebe…divan ti je tekst, Neno…i gluve su mi noći bez vas…a ti si jagnje ♥ 🙂

  3. неко се роди и остане овца цео живот… и себе ту препознајем… али не мсилим да је ико због тога што је овца – мањи човек… уосталом, змије немају ноге, већ само гмижу, а овце ходају и то на 4 😉

  4. Mislim da je ovaj dobar esej ipak iznedrilo nešto što je u tebi vrlo retko, onda kad kap prelije čašu, da ti nisi stvarno ovakva, da ne želiš da ujedaš.
    Veliki su ljudi koji praštaju, a ti si velika.

  5. Ех да сам, к’о што нисам – често ми последњих дана/недеља то пролази кроз главу… Баш си ми лепо посложила мисли 🙂
    Добро ти је ово, Него.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s