Pismo koje će gospodin M. dobiti kada njegova žena zauvek ode

Kad odlučim  da odem, poslaću ti pismo, pravo.

Kao nekad, kada je sve bilo stvarno i kada su reči drugačije  putovale, napisane na belom papiru, dobro, možda i žutom i plavom i šarenom, ali su bila slova, rukom ispisana, hemijskom olovkom  najčešće, nekada i penkalom. Samo ja neću to pismo zalivati ni suzama,  ne zato što su sve isplakane i što ih nema, štaviše, ni kapima parfema, i to ne stoga što je parfem  skup, niti će tragovi mojih usana namazanih najlepšim crvenim karminom koji si oduvek obožavao viriti kroz tanak papir koverte.

U pismu će biti pobrojano sve ono lepo što sam doživela od tebe od kad plačem samo u mraku i kad nema nikoga da me čuje. Svaka reč podrške, utehe,svaki tvoj topao pogled, osmeh upućen samo meni. Sećanje na dodir tvoje ruke, na moju glavu na tvome ramenu, na naše male tajne i velike snove … Na svaki cvet koji si mi doneo . Na poklone  za  zaboravljene rodjendane i previdjene praznike. Na planove koje smo zajedno pleli.

Kada odlučim da odem, a to će biti tako brzo koliko i ne možeš da shvatiš,  na moju bivšu adresu stići će ti to moje pismo koje ti odavno spremam.

Ne znam da li i sam već znaš – u koverti će biti  samo jedan prazan beli papir. Koji će ti reći sve, što ja za ovo vreme od kad se kanim da odem nisam umela.

Advertisements

41 thoughts on “Pismo koje će gospodin M. dobiti kada njegova žena zauvek ode

  1. Delim neke lepe reči tudjim lepim tekstovima, pa me malo zatekoše tvoje lepe reči upućene meni i mojim ostalim deliocima lepih reči. Ja sam nedavno svojim „starijim“ blog drugarima rekla da im više neću zahvaljivati , ma kako im lepe reči na mom blogu bile, pa eto, od sad neću ni tebi – pozdrav.

  2. мој коментар ће сачекати… да ми се слегну емоције…
    за почетак – имаш један ВЕЛИКИ „like“, па још један „like“ за Станимира Трифуновића – одличан коментар, па још један „like“ за nena3110 и њен коментар…
    И тако, за почетак, ударих пар „like“-ова… Док не скупим речи…

  3. Savršeno napisano…da se dobro zamislimo nad ovim tekstom, šta je to što nismo umeli da cenimo i sačuvamo, šta je to što smo izgubili, koliko bola smo nekom naneli…
    Za odlazak treba imati snage.

  4. „…Kada odlučim da odem, a to će biti tako brzo koliko i ne možeš da shvatiš, na moju bivšu adresu stići će ti to moje pismo koje ti odavno spremam.

    Ne znam da li i sam već znaš – u koverti će biti samo jedan prazan beli papir. Koji će ti reći sve, što ja za ovo vreme od kad se kanim da odem nisam umela.“

    Baš tako bilo… Samo što ja na kraju još dobih iznenađenost, nevericu i: „Ja sam verovao da ti nikad ne bi mogla da odeš…“

    Samo se nadam da je u prećutnom nastavku teksta ona brzo rešila, poslala to pismo i otišla, da više ne bi plakala u mraku sama, kad je niko ne čuje. Previše je život kratak za to.

    1. Hvala na otkrivanju jedne velike tajne – da se oni, možda, ponašaju tako baš zato što se ne boje da one imaju snage da odu.
      Verujem da si ti prevazišla prazan beli papir, odavno.

      1. Uh, razlozi za takvo njihovo ponašanje su raaaaazni…najčešće egoistični a, između ostalog, i to što veruju da su nezamenljivi i da ih „ona“ nikada ne može napustiti.
        Moj beli papir se duuugo spremao, samo ja nisam htela da ga čitam kad je trebalo, nego sam ga punila praznim mislima mnogo godina, dok nisam skupila hrabrost, obrisala sve, pogledala u belu prazninu i otišla. Da, odavno, čini mi se pre dva-tri života 😀
        Al’ se uvek rastužim kad pročitam ovakvu priču, naročito kad nisam sigurna da li je plod maštanja ili zbilje, jer znam kako je pusto i hladno i teško suočiti se sa tim belim papirom. I koliko znači kad čuješ da su i drugi to prošli, preživeli i sad žive lepše, ispunjenije i srećnije nego što su tad, dok su plakali u tišini da niko ne čuje i ne vidi, mogli i da sanjaju.

    1. „…Ако ти ипак не стигну моја писма

      Која ти нисам написао

      Док сам ти писао писма о узалудности чекања

      Која нас чекају

      Када престане свако чекање

      Раније или касније

      Ако постоје раније и касније

      И писма која ти нисам написао…

      Остаће ти неразумљива

      Сва написана писма која си волела

      да ишчитаваш

      Говорећи ми Диван си Диван си

      Смештајући уздахе између редова

      Где су своје сакрила

      Писма која ти нисам написао

      Стрепећи да не стигну

      Прерано или прекасно

      Ако постоје и прерано и прекасно

      Ако ти не стигну моја писма

      Која ти нисам написао

      када свако чекање престане…

      ПС: Предуго за коментар!
      Извињавам се осталим посетиоцима Блога,
      Као и Вама Негослава.

  5. „Ако ти не стигну моја писма

    Која ти нисам написао…

    А ненаписана писма увек стигну

    раније или касније…

    Ако ти не стигну моја писма

    Ни раније ни касније

    Јер она стигну

    Када свако чекање престане

    Ако постоје чекања која престају

    И писма која нису написана…“

    И тако даље…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s