Ознаке

, , , , ,

Kad odlučim  da odem, poslaću ti pismo, pravo.

Kao nekad, kada je sve bilo stvarno i kada su reči drugačije  putovale, napisane na belom papiru, dobro, možda i žutom i plavom i šarenom, ali su bila slova, rukom ispisana, hemijskom olovkom  najčešće, nekada i penkalom. Samo ja neću to pismo zalivati ni suzama,  ne zato što su sve isplakane i što ih nema, štaviše, ni kapima parfema, i to ne stoga što je parfem  skup, niti će tragovi mojih usana namazanih najlepšim crvenim karminom koji si oduvek obožavao viriti kroz tanak papir koverte.

U pismu će biti pobrojano sve ono lepo što sam doživela od tebe od kad plačem samo u mraku i kad nema nikoga da me čuje. Svaka reč podrške, utehe,svaki tvoj topao pogled, osmeh upućen samo meni. Sećanje na dodir tvoje ruke, na moju glavu na tvome ramenu, na naše male tajne i velike snove … Na svaki cvet koji si mi doneo . Na poklone  za  zaboravljene rodjendane i previdjene praznike. Na planove koje smo zajedno pleli.

Kada odlučim da odem, a to će biti tako brzo koliko i ne možeš da shvatiš,  na moju bivšu adresu stići će ti to moje pismo koje ti odavno spremam.

Ne znam da li i sam već znaš – u koverti će biti  samo jedan prazan beli papir. Koji će ti reći sve, što ja za ovo vreme od kad se kanim da odem nisam umela.

Advertisements