I bolje da odgovora na neka pitanja nema

Kad kiša pada, zamišlja da  to njene suze neisplakane liju iz oblaka i da će se posle , kad utihne onaj jecaj od njihovog spuštanja na tle, probuditi drugačija. Nova. Očiju sjajnijih od blještavih zvezda za vedrih letnjih noći.  Pogleda nezamućenog od bdenja nad istim pitanjima . Osmeha, prenesenog  iz  nekog divnog  sna koji ga joj je  namamio na lice.

Kad kiša pada,  pa ne može da gleda u nebo i čeka da stane ne bi li ugledala dugu, sa setom se  seti svojih  bosih malenih stopala koja šljapkaju po baricama, bezibrižno i lako. Pa joj se duša raširi do onog dalekog mosta, sa kojeg je, odrasla, znala da broji zvezde. Ne sama.

Kad kiša pada, uvek se seti neke daleke sreće, čijim je sjajem obasjana, mogla da obasjava  i druge. I da se, onda, tako, zajedno smeju , uvijeni u bezbrižnost za koju misle da može večno da traje.

Kad kiša pada, pa se zapita zašto baš svemu mora da dodje kraj i kako će prepoznati kraj svih krajeva,  neumitan i nepoznat, uvek pomisli na to da je i bolje što odgovora na neka pitanja nema. I što ih neće  biti  sve dok ne dodje do te tačke, kada se, kažu, veruju, pričaju, misle, al niko baš nije siguran u to, da se tada, najvećim saznanjem zatvaraju sva vrata, zanavek.

I kada konačno i jedino sigurno spoznaješ jesi li dosta bio srećan ili si zaista bio nesrećan. U životu koji je prošao.

Advertisements

15 thoughts on “I bolje da odgovora na neka pitanja nema

  1. Боље је не знати… Али, људи смо, радознали и убија нас баш то што не знамо!
    Поздрав, и хвала на дивном тексту (који се поклапа са неким мојим размишљањима последњих дана 🙂 )

  2. „…Постоје несанице које су догореле са свитањима
    јер их ниси пробдео
    стрпљивим питањима…“

    Хоћу рећи, нека питања су у тој мери упорна и жилава у свом опстајању да се одговор мора потражити.
    Упротивном ће одговор потражити нас.
    А, то само значи да да је властан над нама, а не ми над њим.
    Поздрав.

    1. Neka pitanja su uzasna, ko preživi, posut sumnjom, ostaje samo, da mu
      okačiš uspomenu za dugo sećanje, mene to pitanje ne može da sustiže… Ne
      bih poželela da sustiže bilo koga koga znam ili ne znam…

      2013/2/23 NEGOSLAVLJE

      > **
      > Станимир Трифуновић commented: „“…Постоје несанице које су догореле
      > са свитањима јер их ниси пробдео стрпљивим питањима…“ Хоћу рећи, нека
      > питања су у тој мери упорна и ж“
      >

  3. Ispod kišnog neba stoje oni koji mogu, oni koji ne biraju postelje, da li će neko moći da oprosti sebi ubeđene laži… Da se pitam da li sam bila srećna pa ja bih bila luda. kad neko koga voliš sumnja da si baš tada baš tihdana, baš tog trenutka, imao taj peh , mogućnost da umreš. Lakrdija. Srećna čega??? Nema boljeg odgovora, nemaa,nemaaa……….

    1. Znala sam da ćeš to da primetiš – motale su mi se i druge konstrukcije po glavi, ali je ova prosto tražila da bude izabrana.- Jer će se probuditi drugačija i nova- iz Uzalud je budim, Brankove antologijske, tako i jeste šlagvort za ovaj tekst, mada mi u startu ni na pameti nije bilo da ću ga malkice ukrasti.

    2. *Taman je i meni palo, ali dokaz je dokaz, žalosno ali istinitno, kad ljubav zavisi od papira, koji šta treba da dokaže??? 555 i ne znam koji put da živim…………*

      2013/2/23 NEGOSLAVLJE

      > ** > ironijexli commented: „Divno, Neco. A tako me je na tren ono “ > …probuditi drugačija. Nova“ odvuklo našem Branku da sam morao da zastanem > i razmrsim misli da bih nastavio dalje…“ >

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s