N(E)ČIM IZAZAVANA POHVALA BLOGERSKOJ PAMETI

– S  vremena na vreme bacim pogled na blogove tvojih prijatelja  . Koliko tu ima pametnih stvari i ljudi, gde se skrise ti ljudi kad na TV sami olos, ja novine i TV skoro i ne gledam otkad imam racunar – zateknem ovu poruku jutros na FB, napisala mi rodjaka koja se čudom čudila mojem dugom i , nažalost , upornom odbijanju da otvorim blog.

(Nažalost , kažem, po mene, a neću da se ponavljam, jer sam više puta pisala o tome šta i koliko ovo blogovanje , na onom i na ovom profilu, meni znači. Koliko mi je i čega sve donelo …. itd.)

Ovoga puta bih baš o tome – koliko divnih ljudi obdarenih kojekakvim talentima živi, radi, hoda, šeta, pije  kafu sa nama i oko nas, a mi to ne znamo !!?

Koliko smo divnih trenutaka provednih sa nekim ko lepo  slika ili piše, koliko lepih priča, možda knjiga, slika…. propustili, ne znajući da se u osobi koju znamo samo kao tehničara, inženjera, lekara, prodavca… krije  slikar, pesnik, prozaista, recitator, koji, nažalost, to svoje umenje, taj svoj dar, krije ? Ili, samo, ne želi da se njime hvali ?

Oni koji ne znaju da se muvaju, laktaju, nameću, javno i naglas prezentuju svoje, manje ili veće umenje i umeće,  oni koji su u potaji svojih domova ispisivali svoje misli, želje, radosti, patnje … na neki lep , smem li da kažem i umetnički način, svi oni su dobili, kao veličanstveni Božji dar,ne samo  priliku da na svom blogu  prikažu i pokažu to što rade, već i da vrlo brzo dobiju verifikaciju objavljenog.

Naravno, ni na pamet mi ne pada da kažem ijednu lošu reč o onima koji su i van bloga našli put za prezentaciju svojih umenja. Jer, medju objavljivanimm autorima je toliko dobrih i kvalitetnih, da je prosto jeres i pomisliti na takvo što. Ali,stoji i činjenica da su mnoga dela i delca objavljena stoga što iza njih stoji blagonakloni sponzor, širokogrudi ljubavnik, posvećena familija koja ne žali da za svog člana odreši kesu , nekada i autor sam, spreman da se i leba odrekne, al’ da objavi knjigu, održi izložbu….

I tako, zahvaljujući svemogućem blogu, koji ima tu snagu da istim intenzitetom usrećuje i autora samog i njegove čitaoce, ma koliko da ih je, svetlost dana ugledaše pisanija mnogih kvalitetnih blogera, od kojih većina, nažalost, neće imati tu sreću da drži u rukama knjigu sa svojim  imenom.

Ne samo zato što nemaju ljubavnike, bogate sponzore ili odanu familiju, ili  što više vole da ne budu gladni nego da  objave knjigu o svom trošku, već možda i stoga što su nedovoljno aktivni i preduzimljivi za takvo što .Blog, s druge strane, osim kompjutera i neta, ne traži ništa. I zato, hvala Nebesima što postoji.

***

Ovaj tekst je, obrzirom na povod sadržan u citatu s početka, trebalo   da bude osvrt na našu žalosnu svakidašnjicu, čiji je zajednički imenitelj često pominjana misao o vremenima u kojima pametni zaćute , a fukare progovore. Ali nije.

Ne zato što na tu temu nemam šta da kažem . Nit’ što sam se, daleko bila, uplašila negativnih reakcija onih koji bi se  u tim rečima mogli prepoznati. Još manje stoga što mislim da bi svako pisanije na temu – gde su, u stvarnom svetu, svi ti kvalitetni ljudi koji imaju šta da kažu i koji sve glasnije i jasnije to i kazuju i pokazuju, bilo uzaludno , kamenčićem, talasanje okeana.

Jednostavno, danas baš , nešto nisam raspoložena  za to da probudjujem negativna osećanja u sebi. A svaka pomisao na našu stvarnost , na sve ono što nam obeležava, omedjuje i odredjuje svakidašnjicu, što nam stvara gorak ukus u mozgovima i ljutinu na jezicima, već jeste nepotrebna negativnost.

Proći će, bojim se, još mnogo, mnogo vremena, do onog kada će  ljudi kvalitetni kao blogeri iz priče moje rodjake , nezavisno od toga imaju li blog ili ne,  krojiti stvarnost i budućnost ove zemlje. I meni je krivo zbog toga. Šta drugo da kažem?

Advertisements

11 thoughts on “N(E)ČIM IZAZAVANA POHVALA BLOGERSKOJ PAMETI

  1. Proći će, bojim se, još mnogo, mnogo vremena, do onog kada će ljudi kvalitetni kao blogeri iz priče moje rodjake , nezavisno od toga imaju li blog ili ne, krojiti stvarnost i budućnost ove zemlje.

    Blogi i Iva, nasmejaste me, pa u svoju odbranu jedino mogu da upotrebim citat, tj poslednju rečenicu iz ovog teksta, u kojoj lepo piše – ljudi kvalitetni KAO BLOGERI . A to je jako velika razlika.
    I još nešto – krojiti stvarnost jedne zemlje, po meni, može se ne jedino ako se bude na njenom čelu, za šta pošten i kvalitetni bloger nikako nije stvoren , već i time što kvalitetni ljudi , opet podvlačim , KAO BLOGERI iz rečenice moje rodjake, imaju više uticaja od pink-grandovskih starleta, pevaljki i voditeljki , istih tih svih boja čije knjige postaju hitovi , razno-raznih političara kojih više ništa nije sramota i tajkuna koji ih kupuju za šaku avionskih karata…
    A ovo, za smešak posle vaših komentara, da objasnim i to kako ne bi bilo zabune – prvo pomislih, dal ovi ljudi misle da ja zaista mislim da bi blogeri trebalo da vode zemlju, pa …..sad obrisah sve što sam htela reći, iz bojazni da ponovo ne budem pogrešno shvaćena.
    Jednostavo , ja mislim isto što i vi. Samo budala bi mogla da misli drugačije.

  2. Blog, u principu, ima vrlo malo veze sa budućnošću bilo čega, a ponajviše sa budućnošću ove zemlje… Jednako kao što na čelu drugih zemalja, (posebno onih velikih i moćnih) isto nisu blogeri, kao što nisu (i neće) biti ni na čelu naše… Na čelu velikih država su ljudi koji imaju jak lobi, sponzore i interese velikih korporacija iza sebe, a na čelu malih su oni koje ovi veliki izaberu… Niko od njih nema SVOJ blog, mada, verovatno, svi oni imaju ljude koji vode njihove kvaziBLOGove… Sigurno je samo jedno: oni će kroz svoje blogove pokušati da postanu naši Bogovi… 🙂

  3. Radičice, ovaj tekst je i počet s namerom da mu bude to tema, ali mi se posle otelo – na kraju sam i objasnila zašto je ovakav, a ne takav. hvala ti.
    Neno, sve što si rekla uklapa se u moju priču, u našu svakodnevicu, u ono što nas okružuje. I da ne dužim, slažem se da smo malkice i sami krivi – svi mi , koji ne pristajemo na udvoriste i podanistvo, koji se ne prodajemo ni skupo ni jeftino, i koji imamo stav.

  4. Izvanredno si ovo napisala, ja to ne umem.
    Ovaj posao koim se bavim, iskvario mi je jezik i stil.
    Nadovezaću se na Radin komentar, zašto pametni ćute i trpe.
    Baš zato što su pametni i pošteni, pa znaju da bi bilo uzalud, glupo trošenje energije, jer nije lako biti drugačiji u ovim smutnim vremenima. Čim na neki način štrčiš, ta „fukara“ te povuče dole i poklopi, namnožili se.
    S druge strane, osećam da na tim pametnima leži deo odgovornosti što su stvari takve kakve su, jer ćute i ništa ne preduzimaju, čuvaju sebe, svak se svome jadu zabavio, osećaju nemoć i nemaju u sebi ni zrno proaktivnosti. Moj nedavni primer je da sam na poslu tražila zamenu svoje prve saradnice, ali ona je umela da se druži mnogo bolje nego da radi, pa sam ja na neki način sada od nekih kolega i saradnika, odbačena, stali su na njenu stranu.
    U nadi da će se nešto na bolje promeniti, pozdrav za vrednog i kreativnog blogera 🙂

  5. Rada72

    Ima puno blogera koji kasnije postanu pisci, zahvaljujući najpre sponzorima. Sa druge strane ima blogera koji žele samo da pišu na blogu, i svi su kvalitetni. Da li će doći vreme da neko iz blog zajednice ili drugi pametni ljudi krojiti sudbinu ove zemlje..nekako mi se čini kao čudo…ne verujem. Pametni redovno ostaju u pozadini.Zašto je to tako..to je tema za poseban tekst..

  6. Svako od nas treba da želi mnogo da bi dobio dovoljno, tako da opet ispada da i oni koji su imali leđa, pare, pigmaliona, to mi nekako lepše zvuči, donatora, u odnosu na one koji to nisu imali sreću da imaju, su i želeli više od ovih drugih te samim tim dobili doboljno, a po nekad i više. No, mnoge su pregazile godine, a kod nas se, između ostalog, starost ne poštuje, a i ne prašta, kao i uspeh uostalom. Da ima veoma kvalitetnih blogova i vrlo talentovanih ljudi, a anonimnih, apsolutno sam saglasna.

  7. Ide direktor u obilazak svoje firme, zastane pored jednoga radnika i pita ga:
    – I, koliko ti stolova napraviš na dan?
    – Dva – odgovori radnik.
    – Svašta! Ovo je nečuveno, ja ih mogu napravit i 10! – ljutito će direktor.
    – Pa naravno, jer ste vi stolar. A ja sam diplomirani ekonomista!

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s