ČARAPE OD PREDJU PREKLANI UČINJENU U ORA’OVINU

Ooooovoj su čarape.

U nji nema noge da ti ozebnu ni po najgolem studen i suvomrazicu, ni po sneg, ni po kišu. Ima da ti drže toplo i kad ti se ruke pritresu od ladno,   na vedje ti se zalede kapke od  istopen sneg što ti opada niz kosu, a nos i uši ti utrnu, kolko ladno umeje da bude.

Plela sam i’ od moju predju , dok čuvamo ovce, nekolko, da si imamo mleko i sirenje, za nas si. Dok mogamo, deda i ja. Sama sam si i vunu prela, neće ovakve,  da su cvrste i da traju, od vunu ako neje sas ruke predena. Pa kad me sin pituje, majke, a zašto mi se  ovej nove čarape  što mi lani isplete brž iscepe, ja mu vikam, zatoj, sinko, što tuj predju  mati neje sama prela. Nego dadomo da ju na mašine ispredu.

Pa uzo onuj predju , ja što ju predo, što mi polani ostade , da mu ispletem, će ima mož ‘  još za dvo’e čarape. I toj mu je , od nju nema više, nit će pa da bude. Jedino da se on, toprv, vrne , pa da si sam čuva ovce. I žena da mu prede od tuj vunu, od njine si ovce. Al nema od toj ništa, nece nanosi on tej čarape.

A predju sam si učinila u ora’ovinu, bez kupuvanje onej farbe skoje s’g  čine, pa se posle u pranje  opuste i učine sve što si sas nji u lavor zatopil. Potopim si predju sasvema oraovinu, turim lonac na vatru, pa kad pokipi, izmaknem i još malko odstoji , pa kad ju isperem, pa u poslednju vodicu turim malko sićence , ma boja više ič nema da mrdne, nikad, dok se ne icepe.

Sin će mi se zaraduje na ovej čarape, znam, al neemu pravo što više neće ima.  Ne beše mu pravo ni  kad mu rekomo da više neće ovce čuvamo. Ne da nećemo, nego se ne mož obnosimo. Ma , ne mož više ni po put d’idemo, a toprv da se sas ovce i jaganjci spoturamo.

Ono, znam da deca vole babino sirenjice , i mlekce, i sve što ni se ovdek na grbinu radja.

Voli i baba , nekad d’otide u varoš, pa dupe na ednu stolicu da turi , a noge na drugu, pa televizor po cel dan da gleda .

Al nema. I neće ni ima, za moj život.

Advertisements

12 мишљења на „ČARAPE OD PREDJU PREKLANI UČINJENU U ORA’OVINU

  1. Odlična priča, volim ovaj jezik, iako ne potičem iz tih krajeva.
    Potresna priča, podseća da više nećemo imati ono što smo imali, jer to više nema ko da radi.
    Ima po negde, vraćaju se starim rukotvorina i zanatima, ali ne više kao za sebe, nego za novce, a tu kvalitet nije isti.
    Niti ima ljubavi.

  2. Ti već znaš da mene ovakve priče oduševljavaju prevashodno zbog tog govora za koji ne bih želela nikad da se „zagubi“ jer je neprocenjive vrednosti, jer ima u sebi onog iskonskog što polako, ali sigurno gubimu na svim nivoima. I da, slažem se sa prethodnim komentarima ili što bi ti rekla, a ja volim da pokušam, edno knjišče da napišeš, novi Sremac da stanaš, da se ne zabidne.
    Još nešto, podsetila si me na moju mamu, na sve pletene čarape koje nam je svima do pre neki mesec štrikala neumorno i kojih imamo, njoj hvala još, a tebi hvala na podsećanju.

      1. Wojciech

        Danas sam na TV_u gledao promociju knjige “Torlačće nezgodije“ Ljiljane Petrović. Promocija je bila u Knjaževcu ali je lokalna TV iz Zaječara, (TV Fira) izvestila o tom događaju.
        Setio sam se tebe jer znam da neguješ taj stil…
        Zato te i podržavaam u tome što radiš jer mislim da je i korisno i lepo.
        Pozdrav! 🙂
        Pogledaj…

  3. Топла, дијелекатска, поетска оптужница покондиравању нације.
    ПС. „ТОПРВ“ се користи и у много јужнијим крајевима Србије и рекао бих да значи исто, тј.: А, ТЕК… или ТЕК САДА…
    У прву (ЛИ) сам?
    Поздрав.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s