Kad god je u dušu svoju pogledala

Kad god bi se našla u situaciji da se ozbiljno zamisli nad nekom temom, znala je, negde na sredini tih misli javila bi se svest o prolaznosti … kojom bi dovela u pitanje željeno uspostavljanje reda u svojoj glavi, čemu je spočetka težila. Davno je prestala da smišlja sebi mantru, kao univerzalni lek za sve nedoumice, nesanice, nepoznanice … Kao fini masažer za mozak, poput brojanica koje, u laganom spoju s jagodicama prstiju , unose mir i  spokojstvo u um, duh i telo sviklih na blagodeti ovih božanskih mehaničkih  pokreta .

Gotovo uvek  je negativnost , bez obrzira na njenu vrstu i poreklo, bila vinovnik  svakog njenog zagledanja u sopstvenu dušu. Uvek neka loša slika ili reč, film s teškom porukom, vest , pročitana ili primljena krajičkom sluha, dok se skoncentriše na nešto sasvim drugo – dobru knjigu, kuvanje ukusnog jela,ručni rad… tastaturu.

Nije inteligentno, govorila je sebi i drugima, toliko se uzbudjivati nad lošim stvarima, vestima, dogadjajima, ljudima . Tim pre, što    na malo toga možeš da utičeš. Što gotovo ništa ne možeš da promeniš.

A sve to , što te danas rasplače, naljuti, razbesni, rastuži … već sutra će biti manje bolno ili ozbiljno, tužno ili setno. I u svakom slučaju, sve je  prolazno.

Samo tragovi  tih negativnosti koje nam uzburkaju misli, nerve, čitavo biće, samo njihove posledice ostaju , spletene s našim nervima,šćućurene u sivim ćelijama, srasle s krvnim zrncima.S pretećim posledicama.

Ako ne mogu te loše vesti iz spoljnog sveta da promenim , tu spoznaju stvarnosti koja se nadvija nad našim glavama, nad našom sadašnošću i budućnosšću, te ljude koji žele, čine i govore zlo, tu mržnju, pakost, zavist i zlobu koja nas okružuje, šta , onda, ustvari, mogu? Šta smem?

Zagledana u svoju dušu, shvatila je da može samo jedno – da počne da menja sebe. Da uspori , zastane, izbroji , uzme dah… Da ne zatreperi nad svi što je gane, trone, prene, zabrine…

Sve je, ionako, prolazno …

Advertisements

28 thoughts on “Kad god je u dušu svoju pogledala

  1. E, da , nama su to preveli kao – sve teče.I zaista teče.
    A ime – ni sama ne znam, za sada se nije ostvarilo ni u smislu negacije, niti afirmacije, te, slave – verovatno cu morati sama da poradim na tome, na koju će stranu da poteče.

  2. Bejah prvi razred srednje škole kada smo dobili temu za pismeni zadatak iz, onda, srpkohrvatskog jezika sa naslovom „Panta Rhei“ ili ti “ Sve prolazi sve se menja“, kako je, davno, pre nas rekao Heraklit. Baš mi sve i nije bilo jasno, onda, ali danas jeste i ovi tvoji redovi me evo, podsetiše samo na to vreme, koje je prošlo, ali kojih se i danas sećam, na svu sreću sa mnogo lepih emocija. Tako, jeste, sve prolazi, ali, ostaju uspomene.
    Inače, tvoje ime, po meni, možda više znači negovati slavu te tako i mislim da je verodostojnije sa tobom od negacije, tačnije, mislim da si ti u prirodi borac jer i ovi redovi, vuku baš na to, onim, možemo samo da menjamo sebe što je u suštini tačno.

  3. Rada72

    Menjam sebe, ali se trudim da ne postanem deo mase, one pohlepne i sumorne mase sveta koju viđamo..ali treba da radimo uvek na sebi, sa tim se apsolutno slažem, a napisah kod Ironija čini mi se, da moramo da se trudimo još nešto da menjamo..Važno je da nas ima..veliki pozdrav i poljubac..

  4. Tačno – ponašati se u skladu s rečenim, svima ispade najteže. No, važno je, makar, i to da znamo – kako reče pesnik.
    A za ime … nikada o tvom imenu nisam razmišljala kao o činjenici da imamo isti koren reči u osnovi, hvala ti na tom podsećanju. Kako god, na latinskom on bar, znači – Glorija.

  5. Jako si sve lepo napisala, samo još da se toga svi i pridržavamo. Odnosno, sve bi bilo lepo, da nam je život lepši, bezbrižniji.
    A što se tiče tvog imena, ko zna zašto si ga baš ti dobila. Možda ti je zadatak da budeš suprotno, mada mislim i da jesi, od onog „Ne“ na početku tvog imena.
    Moje pravo ime je Branislava. Ništa ne branim, naročito ne slave! Puno pozdrava! 🙂

  6. Wojciech

    Kako neko reče: „Vreme teče, mi ističemo!“
    Dakle sve je prolazno…
    Ali u toj prolaznosti živimo, i baš zbog toga trebamo menjati sebe.
    Mislim da to treba raditi u svakom trenutku i biti svestan toga.
    Onaj ko ustane ujtru i kaže sebi:
    Danas ću krenuti da radim na sebi – bojim se da je već zakasnio…
    Odličan tekst. 🙂
    Pozdrav Negoslava!

  7. Da, misli pozitivno, čini pozitivno i nadaj se dobrom.
    Načitala sam se tih saveta iz popularne psihologije, svesna da često preteruju, jako, ali sam i svesna toga da nema ničeg lošeg , čak i preterivanju s propagiranjem pozitive.
    Ako ne drugo sami se lepše osećamo s osmehom na licu, nego namrgodjeni i tužni. I znam da i sama više volim da mi dobro jutro kaže nasmejano, nego namrgodjeno lice.

  8. Divno napisano, sa dobrom poentom na kraju, menjajmo sebe.
    Već dugo se trudim da živim tako, svesna toga da je prošlost prošla i nepromenljiva, da je današnji dan najvažniji i da su stvari onakve kakvim ih vidimo, da mogu birati šta ću videti, lepo ili loše. Trudim se, no često me život demantuje.
    Nije lmogućevest o nečijoj smrti gledati sa vedrije strane, čak i meni verujućoj u Boga, sa onim večitim: Volja Božja.
    Nije lako biti vedar i pozitivan u brigama koje nas muče, svakog ima svoju.
    No, ja se ne predajem, bar kad je to moguće, biram sadašnji trenutak i uživanje u trenutku.
    Kaže nova nauka, ako se osećamo dobro i vibriramo dobre vibracije, privlačićemo u svoj život samo dobro. Uporno radim na tome, svesna da od žaljenja i kukanja nema koristi, ni pomoći niotkuda, samo se na sebe možemo osloniti.
    ,

  9. I koračamo, koračamo, koračamo… Ja imam istančane mehanizme zaboravljanja. Imao sam tako neke trenutke zbog kojih sam to silno želeo… Kada sam jednom, sasvim slučajno, i pored te sile zaboravljanja opet naleteo na te trenutke osvetljene drugačijim svetlom, pod drugačijim uglom… Shvatio sam da ono zbog čega sam želeo da sve zaboravim uopšte ne izgleda tako kako mi se činilo… I sad mi je žao mnogo čega što sam zabroavio, al’ šta ćeš… I to je život…

  10. Sviđa mi se tvoj post – podstiče na razmišljanje.
    Uostalom i on je nečim podstaknut 😀
    Živa sam dokle god me nešto može prenuti, ganuti, zabrinuti.
    Tačno je da menjajući sebe, menjamo našu predstavu o drugima. Zbog toga je i nužno poraditi na SEBI, ali ne da bismo postali sebični do ravnodušnosti prema svemu što nas okružuje.
    Ne može ni junakinja tvoje priče dotle da dogura 🙂
    Cmokić tebi.

    1. Živa sam dokle god me nešto može prenuti, ganuti, zabrinuti. – da te malko citiram.
      Toga, upravo, postajemo najviše svesni onda kada nas nešto spreči u tim osećanjima. Pa makar bila i najbanalnija prehlada, kako sa mnom bi.

  11. Све је пролазно, али у тој пролазности су и наши проживљени дани. Веома важни дани, без обзира шта се тог дана догодило. Да није тако Ваш прилог неби био ни написан, ни објављен, ни коментарисан…

    Јапански сликар Онкаваре је направио двије чувене серије слика. Једна од њих носи наслов „Данас“ и у плавој је боји. Уз слику коју је тог дана насликао, на једној матрици је репродуковао датум, те са исјечцима из новина, биљешкама и коментарима слао пакет и о свему томе водио дневник, који наравно, нико није могао да прочита. Онда је на 5000 адреса послао телеграм који гласи: „Жив сам“. Овим концептуалним захватом он је хтио да сачува тај дан, да нам покаже да је он за њега постојао…

    Све је пролазно, али и Ви сте са овим написаним прилогом, сачували један дан – овај 20. 01. 2013., а и ми који коментаришемо, потврђујемо то такође…

    Све је пролазно, али овај дан, са свим својим добрим и лошим вијестима, дакле наш дан, стваран је, постоји, важан је…Иако знамо да је пролазан…
    И хтјели ми то или не, у свој својој пролазности, оставља видне трагове на нашим лицима, у нашем мозгу, у нашим срцима, у нашим душама…

    1. Neverovatno – tri puta neuspešno pišem odgovor na ovaj Vaš komentar. I pošto mi se ne da, što je samo trenutno moje nezadovoljstvo, a da ne bih pokvarila ovaj dan koji je na izmaku, odustajem od daljih pokušaja. Mislim, ovo je samo obaveštenje o tome.

  12. Знаш шта је најлепше? Док сам читала текст онај осмех у углу усана и сагласност са написаним да је заиста могуће увести ту промену. Не треба много, само воља, одлучност.
    Диван текст!

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s