Ednu sam volel, s drugu me veriše, sas treću oženiše – 5

Ja, da pretpostavimo, verujem u sudbinu.  K’ko su ti sudjenice namenile čim se rodiš, ete takoj će ti bude od tija dan , pa sve dokle zažmiš.

Od k’ko sam pošal po sedenjke i počel da se zagledjujem u žensko, mene se samo edna dopadala i samo sam uz nju volel da sedim dok se lupi kukuruz stovaren na gomilu, izvečer, kad se posvršavaju jesenje rabote po polja. Beše mi, nekako, legla na dušu , pa mi lepo cel d’n dok rabotim, i kad spim i dok se budim, a najpoviše dok sedimo i lupimo kukuruz , po red, po kuće, na sedenjke.

Ženiš se, kaza mi ednu večer, dok sam ja govejal uz nju . Ne smeja ni u oči da ju pogledam . A i koje  se ima  priča. Bašta se razbole, sestru odadomo i sve pare što beoše izdavamo na darovi, proševinu, veridbu, svadbu i miraz. Onoj što sam doneso iz pečalbu , drugu godinu, taman za brašnance, tatku za lekovi i da se kupi svinja za ranjenje dogodine.

Dokle se obrnu, ja beo veren. Devojka, iz našo selo, pomlada od men taman kolko da nesmo bili zaedno u školu. Provrevili  smo nekolko put , naši sve ugovorili, svadba zakazana …

K’d, edno jutro njojna majka plače pred našu kuću. Sinko, sinko, vika i vrta darovi što smo na veridbu odneli, izede ni ovoj djubre, sve ni obruka , koje ću praim neznam.

Ko’e je bilo? Njojna ćerka si imala momka , živela si već sas njeg i znala je, ja preko toj neću prejdem. Pa pobegla za njeg , bolje na vreme nego bruka da puca.

Men’ mi laknu. Ko’e, pa nee mi ni bilo do ženidbu, a kamli do nju. Nek voe sas sreću, neje toj za našu kuću.

Oženi se, poposle , drugu prolet,s polepu i pobolju, poštenu. Ono, neemi isprve bilo baš pravo, al posle se zdušimo, ona me slušala i sve beše od prv dan kako ja reknem.

U našu kuću je takoj. I u tudje kuće, kolko je men poznato. Muška glava odredjuje  koje će se raboti i kako će se raboti, a žena ima da savije glavu i da sluša. Ako neće ćutek da  izede.

Neje se t’g mlogo pričalo kuj kuga i kako i kolko i da li ga voli. Ma, ič se ne oratilo od tija stvari, nit se pa imalo vreme, kad se od jutro do uvečer boriš da stvoriš, da stekneš, da se obezbediš pa da ima da se ne gladu’e , da ti bude toplo u kuću i da se poprinovi u kuću kojo zatreba.

A sudbina ? Pa od toj sam tejal da ti priča, odprve.

Neku godinu pred ženidbu, ido u trećo selo  od našo, na Svetoga Iliju, po neku rabotu i taman ulezo u toj selo, sreto edno devojče u zelenu vutarku sas crne šare,  odlati oko nju kako ona pruži korak. Okrenu se, kad projde, pa se zamisle i reko si, kolko za mene  – Ko’i li će nesrećnik  pa ovoj da uzne, glega k’kvo je smotano i svo nikakvo.

K’d, jedno jutro, beše mož’ i pola godinka kako je došla, ja ustado, ona se dizala stalno pre men, da založi oganj i pomuze kravu, umivam se ja nad lavor, a ona unosi mleko da ga turi na kube da se kuva. Oblekla onuj zelenu vutarku sas crne šare, pa odlati oko nju,  ama baš kako k’d ido u njojno selo da uznem onija trnokop , na Svetoga Iliju.

Ti li si u toj vutarče bila na Svetoga Iliju , polani, k’d onoj poče kiša pa otča nisput, pitujem ja, a ona vika, ja sam.

E, takoj i dobi’ odgovor na onoj mojo pitanje . Ja gu uzo.

Al, ne žalim. Lep si život poživemo i decu očuvamo i na put izvedomo i zaedno ostaremo. Ono, s’g, zaedno nemož’ da mremo, edan mora prvi, al si sve nek’ko mislim, za žensko je bolje kad ostane samo, nego za muško. Pa, kako ni Bog rekne. Neću mu se mešam.

Advertisements

14 thoughts on “Ednu sam volel, s drugu me veriše, sas treću oženiše – 5

  1. Волим аутентичан говор сваког краја ове наше лепе земље, а ти ово не да радиш врхунски, него… Свака част!
    Рођена сам у Београду, али сам, за моје одрастање, имала срећу да су и мама и тата у Београд дошли од некуд, из Топличког краја. Добар део детињства сам провела на дугим одморима код маминих на селу. Са уживањем сам прочитала све делове и осетила оне „мирисе детињства“ који су заувек у мени. Са сваким редом који сам прочитала вратила си ме у лепе и безбрижне дане мог одрастања.
    Бескрајно ти хвала на томе!

  2. Dragana, Neno, Rado , Lela i Mala PRGE – jako mi je drago da vam se dopada , više se i ne čudim što sve razumete, mora da je trening u pitanju, hehe. Rekoh već par puta,za lepe reči umem samo da kažem hvala. I hvala što imate vremena da čitate ono što mene ispunjava, dok pišem.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s