A ŽIVOT TE ČEKA, NA PRVO ĆOŠE DA TE SOPLETE – 4

I takoj, k’ko te ljuljka zaljulja  dok još nesi , čestito, ni progledal, takoj će ti bude posle, cel život. Džabe će se ti otimaš i džilitaš k’ko mlado ždrebence još neuzjašano, ima ti navuče samar na glavu , pa makar crkal od muku i od nepristajanje.

Nikoj ti ništa i ne vika, nit pituje,  a i ne treba ništa tuj da se rekne, znaš si i sam da se raboti mora i da sve što oćeš na grbinu mora da ti se rodi. Da ti sune nema kuj, onoj što posna zemljica stvori nee taman ni za gol život, kamli da se nešto priprai, doprinese, privredi…

Kad se vrneš dom, iz kirimdžilak, tatko rasporedi koje se donelo, i kad zaedno idete i ako ideš sam. A ti, jedva si dočekal da se izvidiš poselo sas drugari, da se poigraš, štoćeš, još si dete ,  ako si dorasal za pečalbu .

Poodmore te, malko, neki dan, pa te pa upregnu u rabotu. Ko nikad da se iz kuću i nesi mical i ko da ‘e sve na teb čekalo .Nemaš vreme ni da misliš , još si dete , drugi misli mesto teb’, ni da planiraš, koe, tag se tatko za sve pituval, a da sanjaš … i neznaš koje će sanjaš, ako se ne računa onoj, zaspiš, pa ti u neko doba iskačaju slike. Pa se probudiš, a nemož se setiš koje si sanjal, ili pa znaš, pa se pituješ na kakvo će pa iskoči.

Dok se okreneš, ene te na sedenjke, zamomčil si se ,gledaš kvo rabote i orate postari . I crveniš, kad te pogleda neko devojče. Jal kad ti pogledaš u nju. Pa čekaš da negde zasviri, da platiš pa da vodiš kolo, a ona do teb’. Pa džabe li ste uz ovce svirali uprsti i učili, rumenku, moravac, čačak il’ leskovačku četvorku …

Ono, ne da nema kojo da se priča – idu proševine, svadbe, slave, ispraćai u JNA,pa te po dvegodine nema dom, pa slave, preslave, litije, pa pečalbe … sve ukrug.

I ne mi mene, al časan ti reč davam, što mi beše život težak, nego što brgo proodi, a ti i ne vidiš da proodi. Sve dok se ne okreneš, jedan dan kad ti se dosadi i kad vidiš da polagačke zajeckuješ i nemož više kako si dojučer mogal.

I vidiš, život, toj ti ‘e edno dugačko  penjanje uz strminu , sas golemi teret na grbinu . A ti se upinjaš da se pobrzo najdeš na vr’, da baciš onija teret, a ne znaš da, kad se popneš, više nisi ni za što.

I da ti je mlogo bolje bilo dok si se penjal i stenjal, pod tija teret, nego kad si stigal tam kude si naumil. I otkude počinjaš samo da padaš.

Advertisements

10 thoughts on “A ŽIVOT TE ČEKA, NA PRVO ĆOŠE DA TE SOPLETE – 4

  1. Vika se, u mojo Zaplanje, samo s drugu stranu Suvu Planinu, isto – i tatko i bašta, kad mu se obraćaš, kažeš, tato… Kao i – majke, mamo, mati, mater…
    Inače, Sremac u originalu, to je ti je ovo isto, samo malko podrukše, isto ko je što je trećo u Leskovac i četvrto u Vranje.
    I ne da se ljutim, nego mie baš milo i nekako toplo oko dušu, kad vidim da se nekome svidja i ovakvo pisuvanje i kazuvanje…a kad se dovoljno ispisuem i nakazuem, ega bude i neko knjišče….hvala.

  2. Negoslava, tamo, gde sam ja čula ovaj govor i gde se takvim jezikom govori, u selu Oreovac, kod Bele Palanke, za oca kažu bašta:) Npr. sećam se pitanja, odavno, još kad sam tamo bila pre kusur godina: Kakvo ti radi bašta?. Ja, gradsko dete, dete asfalta, nemam baštu, pa nisam razumela.
    S’g si vidim, u toj tvoje Negoslavlje, kakoj si ja razbiram, za oca si kaže tatko. E mlogo mi se sviđa, s’s dušu, sve mi milo, a znaeš, da nesam odande.
    Pitam se Nego, posle ovih tvojih redova, kako li zvuči Stevan Sremac u originalu?
    Ajd’, nemoj da ti bude poteško, sedi si i napiši jedno knjižče eli za toj imaš poveliki dar.
    Od srca ti hvala na ovim redovima i nemoj da se ljutiš što pokušavam da imitiram govor tih ljudi, to je od velike radosti što ima takvih ljudi, ljudi sa toplinom duše, koji žive, bez roptanja.

  3. Eh, što ti je život, sve u krug i sve pod teretom, a zadovoljstva malo.
    Nije to ni danas mnogo drugačije, samo se više razmišlja, te misli nam dođu glave.
    Slutim i nastavak, zbog onog crvenila na obrazima.

    1. Osim nas, koji znamo da se zaista tako živelo, ima i onih koji ne veruju … ni u toliki napor i muku, ni u to da se takvi najmanje žale. I da im i dalje ništa nije teško. Otvrdli na toj muci, pa se ne daju.

  4. mala prge

    I ja spadam medju one kojima se svidja sto pises, zeljno iscekujem svaku novu pricu o sudbinama ljudi za koje malo ko mari i tako dobro razumije. Do neke slijedece price…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s