Ознаке

Od moj život moglo bi da se pisuje, da sedneš i da ne ustanjuješ od stolicu sve dok ti pozadina ne utrni i dok ti se grbina od sedenje ne ukoči. Al, ja ću vi pričam polagački i  pomalko i kako mi kojo doodi u sves i kako mi se prikazuje sve što je u taj moj život bilo.

Neje da oću ja nešto da se žalim, niti pa imam od kojo mlogo da se valim, tike, ete, nekako mi dojde da kazujem i ja od moj život, pa neje dotle došlo da od nas, pros svet nema kojo da se čuje i zapanti. A uz sve toj, imam i ja koju reč da reknem od onoj, kako ja mislim da je nešto trebalo da bude i kakvo treba da se raboti, kad je od nekuj rabotu vreva i da se ne raboti, ako neje trebalo da bude.

Nesam pametan, da ne reknete da mislim s’g kako ću vi ja solim pamet sas moju mudros i znanje, kako da vi reknem, pametan sam si tam’n tolko kolko mi pritreba za ovakav život kakav prožive i kakav ću si proživim dokle odim po ovija svet. A i kojo bi rabotil s poveći pamet, da mi ga  je Bog dal i da mi višak samo smita .

Ja sam pros čovek. Od školu imam osmoljetku .Da sam tel, moi bi me školuvali, neću grešim dušu, al me knjiga neje mlogo enteresovala. Poviše sam se zanimal s majanje sas drugari, beoše pobolja vremena, pa se snajdeš za paru , a ono, mlogo li ti pa treba, dvetričetriri piva i neka kobasička kolko da ne pieš na prazan stomak, pa udri, ide zaebancija i muka i nevolja, kuj će kuga da namesti,ide smej i orata, al nema ljutiš, nego danaske ja teb, sutra ti men i sve nekako ukrug, pa kuj ti dava.

E kad se priča, ono će ispadne da nesmo ni umejali da teramo zaebanciju, danas ako nekomu ne pukne u glavu jaliti ne završi na hiruško, ko da neje ni momkuval, nit se pa nešto provodil  .

Al, tija ga život nigde nema, nit će ga više nekad ima, kako smo mi živuvali i kojo smo umejali, da mož da se vrati onoj vreme, pa bi izabral da takoj bude i nikako drugče, činimiske po smo bogati bili od svu tehniku sadašnju i svo imanje što ga imaju ovija što vikaju da ništa nemaju.

Ne znam kojo još da vi reknem za prvo pisuvanje, ono, malko ga i ja činimiske oduži pa od opasnos da postanem dosadan a još nesam ni počel da vi kazujem kakvo samse nameril da reknem, za ovuj priliku još samo da vi skrenem pažnju da sam bil lep čovek, ovoj što mi s’g glava ćelava i žmirkam na edno oko, toj dojde poposle, sve u rok službu i moj život, lični, kakav mi je dat kad se rodi i kad poče da odim po ovija svet, šaren, ubav i kaljav, sas mestimice ruže i trnje i ponekad opijen kako kad ti rakija klizi niz gušu pa ti milina i lepo, a nekad te glava cel dan boli od sinoćke što si zaglavil uz gajbu pivo bez mezenje da ga razbije.

Život ti je večna muka, nek kazuje kuj što oće, al ja da ti kažem, i kuj se neje rodil taj neje ni zaplakal, a kad se nasmeješ i zaraduješ i milina kad ti obigra oko dušu, toj ti je samo da mož da izdržiš sledeću turu mučenje, rabotenje i sekiraciju.

Nego, nekako ovde da turiš tačku, kako daskal u dnevnik kad ni ocenjuje, pa ću jutre pa da ti kazujem, al po red i kako priliči. Sve, od moj život.

Advertisements