BRŽ PRESTANEŠ DA SI OVČAR I POSTANEŠ PEČALBAR – 3

A vreme, pusto da ostane, brgo proodi. Još nesi ni porasal, ni brci ti ne izrastu, nesi se pošteno ni ladnu vodu napil, kamli da si liznul od rakiju , onuj pravu , ljutu, ne proredenu sas vodu i zašećerenu, što ju zimi piješ uz tatka kad greje, tuj negde kad se završi četvrti razred, došlo vreme za kirimdžilak.

U naš kraj, od pantivek se išlo u pečalbu, po polovin državu naši ljudi su sekli cigle, neje imalo t’g ciglane mlogo, nego kuj  si oće prai kuću, prvo dovede  kirimdžije iz Zaplanje da mu iseču i ispeču ciglu od zemlju iz njegov plac, Pa i poposle, kad se pootvaraše ciglane i crepane, pa se sve ručno rabotilo i pa smo mi bili glavna radna snaga.

K’ko dojde prolet, zberu se grupe po selo, sve po četvorička, pa u pečalbu. Zatoj se na pomalečku decu po selo i plaća da čuvaju ovce od Djurdjovdaan do Mitrovdan, nemož žene da postizaju i gradinu da sade, i na njive da rabote i po kuću sas sitnu decu i bolesni starci i sas stoku da se obnose. A starci, koje, čim napuni pedeset, on više za ništa neje. Sedi dom i zakrkosuje.

Ako idu četvorica stari pečalbari, sve se deli načetiri, i rabota i troškovi i zarada. Postari rabote sve radnje , kopaju zemlju, mešaju blato, kal se vika, seču cigle i prostiraju. A dete, ono umeje i može samo da prostira, pa zaradi pola kolko nji. I uči. Jal, ako može i da seče ciglu, ne samo da prostira, tg  bude tričetvrtinski. Al ne prvu godinu.

Prvu godinu gleda k’ko se kaldžija nabode u zemlju, kako ju meša s vodu i od nju naprai kal, kako ga doteruje do astal na koji onaj drugi u edno kutiče kolko za dve cigle tura taj kal, ravni ga odozgor , pa ga uzima toj, kako kutiče i nosi na plac da isturi tej nepečene cigle da se suše.

Pa se cigle večerom zbiraju u kupe, postari znaju po kakav red, a ti brzo naučiš, toj li je pa neka nauka,i takoj, cel dan. I svakidan. Dok se ne zberu cigle za pečenje. Pa se zida banket ,sve cigla po cigla sas rupe i šupljine kude će se loži vatra i kude će ide topal vazduh da gi greje i da se ispeču, crvene da budu, za zidanje kuće.

Odmaranje nema. Oko ručak, dok se izmiješ, propereš ruke nadve natri, pojedeš  porciju sleduvanje, ispružiš se na ravnu zamlju da ispraiš ledja . Il kad kiša pada, pa se mora odsedi. A sve gledaš u nebo, kadliće prestane, došal si da zaradiš, dom nešto da odneseš…

Jede se, za doručak leb i divka, kava nekakva razbrkana u slatku vruću vodicu. Pa nadrobiš. Kad si kupimo po urežnjak slaninu, imamo si pojačan doručak. Al ne stalno.

Ručak,  jedan dan kuvan krompir, drugi dan pasulj, pa zajutre pa krompiri. Kobasice, prava gozba. Al retko. Koji gazda oće časti, donese ponekad neko jelce, jal djuvečku, jal kupus kuvan , šišence rakiju da se prekrstimo…I takoj, celo leto.

Ovija moi, kad pričam , ne veruju. Ti se zavitlavaš, vikaju, k’ko čovek mož  raboti celo leto  po cel dan na slabu ranu. I da ostane zdrav. I da dogodine pa ide.

Trpež, vikam im, al ne aju. Neje toj muku videlo, za nemanje neznae.

Lako im je, danas za edan dan mož zarade džak brašno, ako oće da rabote samo. A t’g beše,  više od polovin mesec ima rabotiš za edan džak brašnance.

Znalo se, trista kila žito  za godinu za svakoga člana mora se obezbedi.

A sve njive što imaš, nemož da rode više od petstotine kila, pa da se ubiješ. Kad su najgolemi gazde u selo navrli emput iljadoiosamstotine kila, toj beše ohohooooooo. Posle, mlogo godine poposle, sas ovej nove vrste i ovoj djubrenje  koje ni zatrova sve , navrli su skoro pa tonu.

Ono, ne poede jed’n čovek trista kila žito  za godinu. Jes da se brašno seje kroz poretko sito, da ima što više za ljudi al ostanu i trice od toj, za stoku …Kroz svileno sito seje se  kad dojde slava, zadušnica, Božić, Uskrs… Pa ni tija leb dojde ko torta. Pa blago, blago, za dušu ti se zalepi.

Al,retko…

Advertisements

7 мишљења на „BRŽ PRESTANEŠ DA SI OVČAR I POSTANEŠ PEČALBAR – 3

  1. Dirljiva priča iz pravog života. Bilo bi lepo kada bi je malo više čitali „godpoda“ iz grada da vide kako drugi žive i sa kakvom su se mukom suočavali da bi izveli svoju decu na put i opstali.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s