GORAK OSMEH STVARNOŠĆU PROBUDJENE OSTARELE KOKETE

Njeno namršteno čelo bilo je najbolji svedok nezadovoljstva kojim je pozdravila svoj odraz u ogledalu, tog jutra sasvim neočekivano proizvedenog u trenutak budjenja iz zabluda kojima je tako dugo varala svoje nade, održavajući ih u životu i onda kada je davno trebalo da budu ugašene. Izrasle sede u korenu nedavno ofarbane kose. Izdajnički opušteni kapci i splet tek nagoveštenih linija oko usana. Namreškana koža ispod vrata…

Nije imala  dovoljno volje, strpljenja , želje, da se detaljno zagleda u sve one znake prolaznosti sopstvene mladosti, koje je do juče konstatovala samo na tudjim licima. Onih , koje su prerano odustajale od neravnopravne  borbe s godinama, shvatajući da je unapred izgubljena. Zamerala im je na mirnom prihvatanju neumitnog, nazivajući je malodušnošću prerano ostarelih duša. Koje  telo, baš zato, i samo prerano počinje da prati.

Ona, koja se sebi samoj zaklela da nikada neće ostariti i da će svoju mladost produžavati do beskonačnosti, na sve moguće načine, tog jutra je shvatila da je izneverila sebe. Da se predugo uljuljkivala u komplimente muškaraca oko kojih se toliko trudila, samo da bi što duže slušala one reči koje su godile njenoj sujeti – lepa… mlada … sveža… devojčica…

Kako su je samo pohotno gledali, dok se izvijala oko njih . Kako su uzdisali kada bi se, kao slučajno, očešala grudima o njihove nadlaktice, u prolazu. Kako su se nervozno trzali kada bi osetili njenu nežnu ruku,dok im sklanja dlačicu s kragne.

Kako su joj  samo jeli iz ruku i slušali je, zaneseni, i nesvesni onoga što govori, dok se vrpoljila na stolici pored njih, nonšalantno prekrštajući nogu preko noge. Kako su im varnice sevale iz očiju.

Zbog nje.

I kako se odjednom sve promenilo. Preko noći. Ti isti ljudi , panično je konstatovala, svoje poglede usmerili su prema nekim drugim objektima uzdaha , čiji se istek roka trajanja još ne nazire.  Kojima dele komplimente, do juče rezervisane za nju. Koje nemaju potrebe da lažu .

Stvarnošću probudjena ostarela koketa , čiji je mozak nepogrešivo birao odgovore na svako teško pitanje tipa – kako ću sada, nije sebi dozvolila luksuz padanja u depresiju , očaja koji samo umnožava bore i bespotrebno traumira nervne ćelije.

Bez dvoumljenja je zgrabila telefon , okrenula broj svog nekadašnjeg doma i cvrkutavim glasom prozborila – Dragi, odlučila sam da ti dam još jednu šansu. Ti znaš da ja teško gazim svoje odluke , ali mi je žao da te gledam tako samog , nisi ti stvoren da živiš bez žene.

Advertisements

29 мишљења на „GORAK OSMEH STVARNOŠĆU PROBUDJENE OSTARELE KOKETE

  1. Arlekin

    Pridružiću se čestitkama za odličan post, iako znam da ne volite da Vas hvale.
    Veoma retko komentarišem blogove, naročito kada su dobri kao što Vaši jesu, pa neću to ni sada uraditi. Prokomentarisaću, komentare, gđe pleterssijasmine.
    Poštovana gospođo, u četiri komentara ste izneli četiri potpuno različita stava. Ne bi bilo loše da se odlučite koji je važeći i iza kojeg stojite, jer je ova konfuzija od vaših rečenica i svojstvena likovima poput ovih iz bloga. Pomislih da ćete stati sa izjavama kada ste rekli da Negoslava ume da piše a Vi ne i da jedva čekate njen sledeći post. Pa, što ne čekate? Neka svako radi ono što zna. Pisci neka pišu, kokete neka koketiraju, bez obzira na godine. Oboje spada u komunikacione kategorije koje su socijalno i društveno prihvatljive. Da li su poželjne, druga je stvar. Pisanje je produkt emotivnog, za razliku od koketiranja gde su emocije potpuno isključene i za cilj imaju isključivo manipulisanje drugima i samozadovoljavanje eventualnim uspehom.
    Citiraću Vas za kraj:
    Još imate vremena, oprostite ako je nešto rečeno što ne prija…)

  2. Wojciech

    Odličan post Negoslava.
    Mislim da se ostarela koketa sa projektovanim „stavom“ na drugu osobu, (kao u zadnjoj rečenici) neće proslaviti.
    Živeo je on i do sada bez nje.
    Vreme je da pogleda isti u oči!
    Pozdrav! 🙂

      1. Ok, sve je u redu shvatila sam priču, dopada mi se, lepo pišeš.
        A iz priče se jasno vidi da nije autobiografska.
        Znam neke baš ću im preporučiti da pročitaju, meni se dopada.
        Ja sam i dodala da si ti ako bolje pročitaš mlađa, što mi je osobita čast. Volim mlađe ljude, poletniji su.
        Pozdrav

          1. Zamisli i Ja. Bože kako vreme brzo prođe, do juče sam i ja koketirala, a nisam ni osetila kako su me godine zgazile……
            Što vičeš daješ na značajuSAMO…..
            Ma šta je to u odnosu na 37, ili 82, tu smo negde između…
            Niko nam u zube ne gleda, a imam ih, verujem i ti, sem ako te neki boli….
            Veliki pozdrav

    1. Na poslednji komentar nemam opciju za odgovor, pa pravim mali metež.
      Elem, drago mi je, i zbog godina koje delimo, ali, još više, zbog toga što se razumemo.
      I jeste, dala sam značaj našim godinama, baš zato što su naše.
      Ne rekoh ti, hvala za lepe reči.

      1. baš zato što smo istih goodina nema zahvaljivanja.
        A metež je ovde uvek, nemoj da brigaš, život se stara.
        Moramo da se razumemo.Koketnost je urođena ili namerna pa kad ostariš sa njim qq.
        To ja znam najbolje’:(.
        Samo ti piši da ja imam šta da čitam, odlično to radiš, a znaš onda se malo i utešim.
        Ima gorih od mene.
        Nego ovi mlada nas ne razumeju,kažu babuskare, a imaju i pravo, istini za volju.
        Lepo budi ti meni živa i zdrava, gle ko prava baba:),
        da se vesele načitamo. ja nisam pisac, pa i te kako volim da pročitam priče.
        Puno te pozdravljam

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s