Ознаке

, , , , , ,

Njeno namršteno čelo bilo je najbolji svedok nezadovoljstva kojim je pozdravila svoj odraz u ogledalu, tog jutra sasvim neočekivano proizvedenog u trenutak budjenja iz zabluda kojima je tako dugo varala svoje nade, održavajući ih u životu i onda kada je davno trebalo da budu ugašene. Izrasle sede u korenu nedavno ofarbane kose. Izdajnički opušteni kapci i splet tek nagoveštenih linija oko usana. Namreškana koža ispod vrata…

Nije imala  dovoljno volje, strpljenja , želje, da se detaljno zagleda u sve one znake prolaznosti sopstvene mladosti, koje je do juče konstatovala samo na tudjim licima. Onih , koje su prerano odustajale od neravnopravne  borbe s godinama, shvatajući da je unapred izgubljena. Zamerala im je na mirnom prihvatanju neumitnog, nazivajući je malodušnošću prerano ostarelih duša. Koje  telo, baš zato, i samo prerano počinje da prati.

Ona, koja se sebi samoj zaklela da nikada neće ostariti i da će svoju mladost produžavati do beskonačnosti, na sve moguće načine, tog jutra je shvatila da je izneverila sebe. Da se predugo uljuljkivala u komplimente muškaraca oko kojih se toliko trudila, samo da bi što duže slušala one reči koje su godile njenoj sujeti – lepa… mlada … sveža… devojčica…

Kako su je samo pohotno gledali, dok se izvijala oko njih . Kako su uzdisali kada bi se, kao slučajno, očešala grudima o njihove nadlaktice, u prolazu. Kako su se nervozno trzali kada bi osetili njenu nežnu ruku,dok im sklanja dlačicu s kragne.

Kako su joj  samo jeli iz ruku i slušali je, zaneseni, i nesvesni onoga što govori, dok se vrpoljila na stolici pored njih, nonšalantno prekrštajući nogu preko noge. Kako su im varnice sevale iz očiju.

Zbog nje.

I kako se odjednom sve promenilo. Preko noći. Ti isti ljudi , panično je konstatovala, svoje poglede usmerili su prema nekim drugim objektima uzdaha , čiji se istek roka trajanja još ne nazire.  Kojima dele komplimente, do juče rezervisane za nju. Koje nemaju potrebe da lažu .

Stvarnošću probudjena ostarela koketa , čiji je mozak nepogrešivo birao odgovore na svako teško pitanje tipa – kako ću sada, nije sebi dozvolila luksuz padanja u depresiju , očaja koji samo umnožava bore i bespotrebno traumira nervne ćelije.

Bez dvoumljenja je zgrabila telefon , okrenula broj svog nekadašnjeg doma i cvrkutavim glasom prozborila – Dragi, odlučila sam da ti dam još jednu šansu. Ti znaš da ja teško gazim svoje odluke , ali mi je žao da te gledam tako samog , nisi ti stvoren da živiš bez žene.

Advertisements