Ознаке

, , , , , , , , ,

 “ Ову теорију је смислило древно пророчанство Маја. Надомак средње америке, неки чкоде је смишљао пророчанство да би заплашио народ. Маје су живеле у периоду од 250 до 900 године што њих, наравно, није бринуло за смак света, јер неће ни доживети то.

Апокалипса се ближи. Сада је 2012 година, што изазива неку језу. Досада је било најављено доста смакова света али ово је некако другачије. Звучи опасније. 
Иако неки људи мисле да ће смак света изгледати као да ће доћи један зрак и сви ми нестати, није тачно. Смак света полако долази кроз разне експлозије, 
земљотресе, вулкане, поплаве, кризу итд. “ – http://vukajlija.com/smak-sveta-21-12-2012/605062 – preporučujem za pročitati i ostatak teksta.

Kada sahranimo sutrašnji dan , da li ćemo se probuditi drugačiji i bolji ili ćemo nastaviti kao da nam koliko juče nije bilo svejedno što nam je to , možda, zadnje budjenje ?

Kada otvorimo oči prvi put posle 24 nula-nula  dana za koji nastojimo da verujemo da nije sudnji,  hoće li sve biti isto kao juče i prekjuče i svaki drugi dan pre njih ? Ako uopšte uspemo  i da  sklopimo  oči , u neverici i neizvesnosti , veri i neverovanju, nadi i molbi , šegi i sprdačini, ko već kako  ?!

Hoćemo li reći, hvala ti, Bože, što baci pogled i na nas , grešne, ili ćemo uz rituale svakodnevice brže-bolje  zaboraviti onu tihu zebnju koju smo, dotad,  i od sebe krili ?

Hoćemo li se , bar , upitati čime sam to ja, sam, uvredio  ovu našu planetu koja je možda mina u zakrvavljenom nebu  ( Branko Miljković , parafraza)  ? I čime se mogu iskupiti za sve  grehe mojih predaka, i moje lične, prema njoj , prema ljudima i svemu što je živo,  prema  svemiru ?

Hoće li od nas, vrednica, lenština, dobrica, zloća, srećnika, paćenika, pametnih , glupih, skromnih, gordih, taštih, lopova, poštenih, tvrdica, dobročinitelja,udomljenih , beskućnika, ubica, gramzivaca  i inih, hoće li duše ikoga od nas od tog trena biti bar malo plemenitije ?

Hoće li se iko pokajati ? Za lošu reč, za zao pogled, za pokradeno il nevraćeni dug, za uvredu kuma il roditelja, komšije il deteta . Za obećano a neučinjeno, za uzeto i nevraćeno, za neuradjeno , neodgovoreno, nezahvaljeno.

Kada sahranimo sutrašnji dan i vratimo se u svoje redovne misli, na uobičajene puteve i  poslove  , na ista traženja  , za isti sto , u isti krevet , medju iste ljude, da li ćemo biti bar malo topliji prema svetu  koji nas okružuje ?  Bar malo plemenitiji prema čoveku ?  Malo iskreniji prema sebi ? Zahvalniji Bogu i svemiru ?

Nije nam prošlost zalud poslala ovu opomenu, isuviše blagu za sve ono što smo učinili čoveku i planeti za duga vremena od kad je naslutila ovo , naše vreme u kojem više nema gde da se pakuju produkti čovekovog samouništavanja. Na čoveku je da izabere …

Advertisements