Opet su joj danas suze potekle.
“ Šću pra’im, skuva’ malko žice, pa da mi dadeš neki ora’ , znaš da mi’e zajutre slava . Da napra’im žito , od kolači ne znam koje ću prve , posno sve skupo. A penzije malečke . Dok poplaćamo računi i lekovi, za lebac jedva ostane.“ – ispriča juče, potuljena, rukama koje drhte više od godina nego od hladnoće stežući omanju plastičnu kesu. Ispijenog pogleda ,glave smanjene u pesnicu krupnijeg muškarca. Odevena u par povećih vunenih džempera i bluza , preko kojih je prebacila iznošeni višebojni šal s resama , koje lelujaju ispred njenog lica .
Danas ponovo zakuca na vrata … nema običaj da zvoni, nego se onako lagana, hitro popne uz stepenice , sasvim nečujno, pa još tiše savijenim prstom čukne u drvo ili staklo. I, ne čekajući odgovor, ulazi . Uvek skrušena.
I uvek na ivici suza. I što nemaš, stvorio bi joj u trenu, samo da ne gledaš tu bol u očima ispijenim od , Bog će ga znati kolike količine suza i gneva proteklog kroz njih. Od izneverenih nada i čekanja na nešto što se nekada zvalo bolje sutra.
Imala je dovoljno vremena da shvati da ga nikada neće dočekati. Valjda su joj zato jutros suze ponovo potekle.
A tražila je samo malo šećera u prahu i morskog orašćića. Za slavsko žito.
NEGOSLAVLJE 
Ovo me podseca na Kir Janju, mislim na reci…. Uvek me oraspoloze, hvala… A, zena, ona je na Balkanu to…
Kod Kir Janje su ovo, plus još malo iskvareno, uglavnom …tu je negde. A žena…da, cel život sas muku.
Svaka čast, Negoslava… Slika otrgnuta iz života… Ni u jednom trenutku nisam ni pomislio da sam na blogu…
Stvarna slika, iz realnog života – nažalost. Više bih volela da nije i da sam je izmislila, ali…
Мени се чини да сам ја рођен у погрешно вријеме – само читам и пишем „социјалну литературу“… Мене ово твоје „писаније“ само још више растужи… („писаније“, молим да се схвати у позитивном смислу) и подсјећа ме на добре приче Ивана Цанкара и Вјекослава Калеба…
Svi smo, izgleda, rodjeni u pogrešno vreme.Ja od socijalne literatute često bežim, al mi se ponekad otme…
Na drugi deo komentara nemam komentar. Sem … al ću ga preskočiti…
…:(
I takvi ljudi, umorni, iznemogli od siromaštva, često te toplije dočekuju u svom skromnom domu nego neki bogati..na moju veliku žalost, znam iz iskustva..
Secaš se one izreke vezane za to, iz boljih vremena? S
Sećaš se one izreke iz boljih vremena još – sada je samo potvrdjena.
Нисам присталица лијевих идеја никад био, али има прича из живота које заболе… (за одустајање од коментара: и у социјалној литератури има добрих цртица из живота, а да се не пријеђе у пропаганду… немам предрасуде, ове писце сам поменуо због пар изврсних приповједака, које имају ослонац у реалном животу – сам сам рођен у „пасивном крају“ и осјетио сам биједу у најгорем облику (мој крај је каскао за осталим југосл. најмање педесетак година)
Извињавам се ако сам Вас увриједио!
Ne, ne , neeee… izvinite Vi, ja sam se malo nes(p)retno izrazila, pa ću morati da objasnim- ovo je prelepa pohvala i izuzetan kompliment, a ja na to ne umem da odgovorim drugačije nego – hvala . I kako negd rekoh, time postajem dosadna. I jedino stoga sam pokušala da to hvala izostavim – i ispade ovaj nesrećni gaf. Još jednom izvinite, sad mi je jako krivo što se nismo razumeli. I hvala, konačno, pa neka budem dosadna milion puta.
Jedna prica. Jedan dah, a tako citav zivot kroz nekoliko vesto odabranih reci…:)
… za makar jedan trag o jednom životu…hvala…
Na ovo mogu da kažem sve se menja sem kamenja, a i kamenje se oroni kad tad.
Oproosti ako pogrešim negde, dešava mi se zbog očiju, ma koliko pazila.
Vidi, vidi….na to s kamenjen nisam obratila pažnju, a kako je tačno….
I ne birni, svi grešimo….