OPET SU JOJ DANAS SUZE POTEKLE

Opet su joj danas suze potekle.

“ Šću pra’im, skuva’ malko žice, pa   da mi dadeš  neki ora’ , znaš da mi’e  zajutre slava . Da napra’im žito , od kolači ne znam koje ću prve , posno sve skupo. A penzije malečke . Dok poplaćamo računi i lekovi, za lebac jedva ostane.“ – ispriča juče, potuljena,  rukama koje drhte više od godina nego od  hladnoće  stežući omanju plastičnu kesu. Ispijenog pogleda ,glave smanjene u pesnicu krupnijeg muškarca.  Odevena u  par  povećih vunenih džempera i bluza , preko kojih je prebacila iznošeni višebojni šal s resama , koje lelujaju ispred njenog lica .

Danas ponovo zakuca na vrata … nema običaj da zvoni, nego se onako lagana, hitro popne uz stepenice , sasvim nečujno, pa još tiše savijenim prstom čukne u drvo ili staklo. I, ne čekajući odgovor,  ulazi . Uvek skrušena.

I uvek na ivici suza. I što nemaš, stvorio bi joj u trenu, samo da ne gledaš tu bol u očima ispijenim od , Bog će ga znati kolike količine suza i gneva proteklog kroz njih. Od izneverenih nada i čekanja na nešto što se nekada zvalo bolje sutra.

Imala je dovoljno  vremena da shvati da ga nikada neće dočekati. Valjda su joj zato  jutros suze ponovo potekle.

A tražila je samo malo šećera u prahu i morskog orašćića. Za slavsko žito.

Advertisements

15 мишљења на „OPET SU JOJ DANAS SUZE POTEKLE

  1. Нисам присталица лијевих идеја никад био, али има прича из живота које заболе… (за одустајање од коментара: и у социјалној литератури има добрих цртица из живота, а да се не пријеђе у пропаганду… немам предрасуде, ове писце сам поменуо због пар изврсних приповједака, које имају ослонац у реалном животу – сам сам рођен у „пасивном крају“ и осјетио сам биједу у најгорем облику (мој крај је каскао за осталим југосл. најмање педесетак година)

    Извињавам се ако сам Вас увриједио!

    1. Ne, ne , neeee… izvinite Vi, ja sam se malo nes(p)retno izrazila, pa ću morati da objasnim- ovo je prelepa pohvala i izuzetan kompliment, a ja na to ne umem da odgovorim drugačije nego – hvala . I kako negd rekoh, time postajem dosadna. I jedino stoga sam pokušala da to hvala izostavim – i ispade ovaj nesrećni gaf. Još jednom izvinite, sad mi je jako krivo što se nismo razumeli. I hvala, konačno, pa neka budem dosadna milion puta.

  2. Rada72

    …:(
    I takvi ljudi, umorni, iznemogli od siromaštva, često te toplije dočekuju u svom skromnom domu nego neki bogati..na moju veliku žalost, znam iz iskustva..

  3. Мени се чини да сам ја рођен у погрешно вријеме – само читам и пишем „социјалну литературу“… Мене ово твоје „писаније“ само још више растужи… („писаније“, молим да се схвати у позитивном смислу) и подсјећа ме на добре приче Ивана Цанкара и Вјекослава Калеба…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s