„LELA VRANJANKA“ I TAJNA ČOVEKA KOJI JE VOLEO JEDINO OVU PESMU

Nekoga Bog kazni siromaštvom , uma i duha , materijalnom bedom, samoćom i tugom,nesrećom … nekome oduzme osmeh, nekome uskrati pogled, neko do kraja života ostane bez prošlosti, drugi nikada nema budućnosti.

Njega je kaznio izgledom. Onako mali, zdepaste gradje, neprijatnog lica i još neprijatnijeg pogleda , neprekidnim nagomilavanjem težine doveo je sebe u situaciju da se , kada ulazi na vrata , najpre uočava jedan ogroman stomak, za kojim   se pomalja dugačak nos … i onda svi znaju da stiže on. Sa sve  svojom ogromnom tašnom od izlizane crne kože, punom nekih papira koji izviruju s jedne ili druge ivice.

Sa malom vrckavom ženom prijatne face koja bi bila čak i lepa, da nije njene  napadne estradne garderobe , zbog koje su jednom, kada je poveo na  proslavu nekog jubileja preduzeća u drugom gradu, okupljeni počeli da joj aplaudiraju, misleći da je  lokalna pevaljka zadužena za štimung.

Sa sve svojom nesredjenom bračnom situacijom, čije su probleme naduvavale njene kancelarijske kolege, ubedjujući je u to da on nije za nju i da će očas posla naći boljeg, lepšeg i sebi pristalijeg čoveka.

Na svim  neobavezni  poslovnim susretima koji su se obavezno završavali svečanim ručkovima,  gde je ona bila neizostavni privezak ,   sedeli su jedno pored drugog bez ijedne razmenjene reči. Sve dok se njemu neki od poslovnih partnera ne bi obratio , pa bi započeli priču u koju bi se ona ubacivala nesuvislim upadicama, od kojih je davno prestao da crveni.

Posle nekoliko popijenih piva, tek malo zarumenjenih obraza i pojave nekog posebnog sjaja u njegovim očima, kada bi čuo prve taktove jedine pesme koja je pevana samo za njega ,

ustajao bi hitro, pobijajući sve zakone zemljine teže, dizao ruke iznad glave i vadio najveću novčanicu iz džepa.

S poslednjim taktom pesme vraćao se na svoje mesto, posle čega je , neizostavno,sledila rečenica koju su znali napamet svi koji su ikada bili sa njim na poslovnom ručku – Ovo je moja tajna i niko nikada neće saznati  ništa više od toga.

Kažu, kada su ga ispraćali poslednji put, nesudjena estradna zvezda u crnoj čipkanoj haljini , svečanim cipelama  s visokom petom i tokicom pozajmljenom za tu priliku, nije dozvolila da ,već pripremljeni orkestar, zadnji put za njim odsvira jedinu njegovu pesmu, pa su su se muzičari, sa sve njegovim kolegama, poslovnim prijateljima i saradnicima, na kraju  okupili u obližnjoj kafani. Da mu, za pokoj duše, odsviraju još jednom “ Lelu Vranjanku „.

Advertisements

10 мишљења на „„LELA VRANJANKA“ I TAJNA ČOVEKA KOJI JE VOLEO JEDINO OVU PESMU

  1. Тај „пусти југ“ (ово „пусти“ у врцавом смислу и значењу које може разумети само неко ко има присне темперементалне и духовне везе са југом) заиста има оно нешто што својом изузетношћу фрустрира остатак Србије.
    Станиша Стошић, прва душа народномузичке Србије, једини који је могао интерпретирати тајну из наслова текста…
    Много топлих мисли за југ наш!

  2. Rada72

    Rastužila si me sa ovom pričom. Čoveka nisam poznavala, ali tebi verujem. Život zna da bude surov prema dobrim ljudima, kraj ove priče boli…
    I hvala za ovu divnu pesmu..pogledaj fb..

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s