Ознаке

, , , , , , , ,

Nekoga Bog kazni siromaštvom , uma i duha , materijalnom bedom, samoćom i tugom,nesrećom … nekome oduzme osmeh, nekome uskrati pogled, neko do kraja života ostane bez prošlosti, drugi nikada nema budućnosti.

Njega je kaznio izgledom. Onako mali, zdepaste gradje, neprijatnog lica i još neprijatnijeg pogleda , neprekidnim nagomilavanjem težine doveo je sebe u situaciju da se , kada ulazi na vrata , najpre uočava jedan ogroman stomak, za kojim   se pomalja dugačak nos … i onda svi znaju da stiže on. Sa sve  svojom ogromnom tašnom od izlizane crne kože, punom nekih papira koji izviruju s jedne ili druge ivice.

Sa malom vrckavom ženom prijatne face koja bi bila čak i lepa, da nije njene  napadne estradne garderobe , zbog koje su jednom, kada je poveo na  proslavu nekog jubileja preduzeća u drugom gradu, okupljeni počeli da joj aplaudiraju, misleći da je  lokalna pevaljka zadužena za štimung.

Sa sve svojom nesredjenom bračnom situacijom, čije su probleme naduvavale njene kancelarijske kolege, ubedjujući je u to da on nije za nju i da će očas posla naći boljeg, lepšeg i sebi pristalijeg čoveka.

Na svim  neobavezni  poslovnim susretima koji su se obavezno završavali svečanim ručkovima,  gde je ona bila neizostavni privezak ,   sedeli su jedno pored drugog bez ijedne razmenjene reči. Sve dok se njemu neki od poslovnih partnera ne bi obratio , pa bi započeli priču u koju bi se ona ubacivala nesuvislim upadicama, od kojih je davno prestao da crveni.

Posle nekoliko popijenih piva, tek malo zarumenjenih obraza i pojave nekog posebnog sjaja u njegovim očima, kada bi čuo prve taktove jedine pesme koja je pevana samo za njega ,

ustajao bi hitro, pobijajući sve zakone zemljine teže, dizao ruke iznad glave i vadio najveću novčanicu iz džepa.

S poslednjim taktom pesme vraćao se na svoje mesto, posle čega je , neizostavno,sledila rečenica koju su znali napamet svi koji su ikada bili sa njim na poslovnom ručku – Ovo je moja tajna i niko nikada neće saznati  ništa više od toga.

Kažu, kada su ga ispraćali poslednji put, nesudjena estradna zvezda u crnoj čipkanoj haljini , svečanim cipelama  s visokom petom i tokicom pozajmljenom za tu priliku, nije dozvolila da ,već pripremljeni orkestar, zadnji put za njim odsvira jedinu njegovu pesmu, pa su su se muzičari, sa sve njegovim kolegama, poslovnim prijateljima i saradnicima, na kraju  okupili u obližnjoj kafani. Da mu, za pokoj duše, odsviraju još jednom “ Lelu Vranjanku „.

Advertisements