Ознаке

, , , , , , , , , ,

Ne mogu se setim b’š kada je toj bilo, al činimiske jel pred Gmitrovdan, jel pred Arandjelovdan, nekako ne beše još golemo ni zastudilo, a ni sneg jošte ne beše  padnul. Ono, sve se nekako u bel svet pomeremetilo, vikaju , nastanule nekve rupe od ovija stari frižideri i od onija sprejovi i dezoduransi ,  kad se izmiješ , pa da se našpricaš da  ubavo mirišeš. I da se ne osećaš odma na znoj k’ko strvina na utrinu ,  kad  mlogo rabotiš.

Beo si  doma kad mi dete dojde ,  u varoš je  rabotilo, no neli ne beše još ucvrsteno  će li  ga gazda prijavi, pa sam strauvala koje će izlegne naposletku, al’ ispade sve ubavo, sas tuj rabotu, da poubavo i ne mož da bude. Ajd što ga prijavi, da si ima i socijalno i za penzijičku da si mu ide, nego mu reče gazda, ja sam sas teb mlogo zadovoljan, i čim negde ispadne da neki otide , ima i pobolju rabotu da dobiješ i pogolemu platu.

Vidim ja, uzvrtelo se ono, pa si vikam, za seb’ onakoj, sve krozazubi mrmljam i varkam se da mi dete ne vidi, a milo mi i sas tuj milos nekako sam se spremila  za onoj što  čeka da mi samo rekne. Da ga ne salitam sas moju glupos i mojo pituvanje, pa da mi rekne, majke, glesi tvoju rabotu, kojo ima da se rekne ću ti reknem, al kad mu dojde vreme.

Porani jutrom, svu rabotu si posvrši, ono i nema koje da se mnogo raboti kad zastudi, zaklado oganj , narani piletija, odneso i na kuče leb i vodicu, kravu nemam odkako sama ostado, ne mogu se obnosim, a i godinke sam si nanizala, pa pristavi kavu taman kad  se dete diže. Sipa mu edno čokanjče , rakija nie mlogo dobra i znam da voli poneko šišence da gostira , onakoj, polagačka, dok sedi uz kube, ono se zacrvenelo kolko se lanjska drva razgorela, pa se samo čuje kako pucka suvo drvo razgoreno.

Majke , vika mi, kad jedno triput proguta pljuvačku i duboko uzdanu , pričaj, vikam si u seb i sve čekam da me zaraduje , da mi rekne onoj što si ja oću čujem, majke, vika , ja odluči da se vrnem. Da batalim rabotu , od varoš više vajda nema i poskoro neće ni ima,pa da se ovde vrnem .

Od onoj što primim, dok otplatim sve što je za plaćuvanje, ne ostane mi ništa, cel se život ima potucam po tudje kuće i da se naplaćam kiriju , a nigde i ništa nema da bude mojo i da se skućim nema nikad.

Ovde je bar ovoj mojo, nikomu nema polagam računi, za leb i s’leb će ima, a ostalo, kako bude, nema ni tam da pretekne za bolj život.

Ako sine, ako, i majke će bude pobolje da se vrneš doma, provrevi nekako, da ne pomisli dete da ja ne volim .Al, ja čeka nešto drugo da mi rekne.

Kolko vidim, na toj što ja čeka, ima još da si počekam…. Ega doživim.

 

krozazubi – kroz zube

varkam – pazim

obnosim – bavi

provrevi – prozborih

ega doživim – valjda ću doživeti

 

Advertisements