GREJNA TELA

Iskrice zagašene vatre iskaču iz smederevca , dok pokušavam da je oživim džaranjem kroz  pocrnelo nagoreno drvo . Proklijalo božićno žito očekuje današnju dozu vlažnosti i toplote, da bi, tempirano zasadjeno na vreme, pravim zelenilom zablistalo baš kada treba. Taze očišćen dimnjak dobro vuče. Toplota se širi kuhinjom.

U sobi tišinu remeti jedino pucketanje moderne naprave za grejanje na struju, čudnog naziva konvertor, koja tako reaguje na temperaturne promene. Koje ručno regulišem jer, kao i sve ostalo novijeg datuma, brzo gubi svojstva zbog kojih je kupljen. A kad termostat ne valja, onda se ili znojiš ili cvokoćeš. E, stari dobri kreka-veso… zaglavio , posle podužeg čučanja na terasi, negde u ćošku garaže. Dobro greje, al ne kuva ko smederevac…

Grejalica postaje suvišna, poslužila je samo dok smo skontali da obrukano čudo tehnike od konvertera ne radi zato što  nije uključen u struju  produžni kabl u prizemlju . Koji omogućava da izbegnemo na spratu crvenu zonu. Pa grejalica zauzima mesto pored ventilatora, kojim leti tešim svoj inat produženog  otpora klima uredjajima.

Brišem prašinu s termoakumulacione peći u kujni, koja najveći deo godine služi kao stalaža za cveće. Pomeramo ga samo   na početku i na kraju grejne sezone, kada TA jedino služi pravoj svrsi – da smlači temperaturu u stanu, kako bi izjutra i večerima   bilo prijatno.

Jedva čekam proleće.

DEDA MRAZE, MOJA PRIJATELJICA ŽELI BOLJU NOVU GODINU

Dragi Deda Mraze

Poštujući sva pravila lepog ponašanja , evo reših da ti javim da sam dobro, koje i tebi želim , kako bi mogao i dalje da donosiš poklone svima koji su ih svojom marljivošću i finoćom tokom prethodnih dvanaest meseci zaslužili. To, što se za tvoje poklone kandiduju i oni koji nikako ne bi smeli da se nadju na listi predloga,zahteva i želja,  a , nažalost, neki od njih se i provuku u ešalon dobitnika, kao lepo vaspitana , neću ni da pominjem, jer nije moja stvar što postoje loši ljudi koji su uspeli da ubede i tebe, kao imnoge druge, da su dobri. Šta ja tu ima da se mešam, pa da se oni prepoznaju, pa da me posle prozivaju kako sam ih smestila u blog i time im zakomplikovala život-e ?

Dragi Deda, ja ovoga puta želim samo da poželim mojoj prijateljici – šapnuću  ti njeno ime , ne mora baš svi da znaju o kome je reč, želju da joj se ostvare neke velike značajne želje od dugoročne važnosti za njenu sudbinu, njen život i njen mir . U tom smislu mislim da bi, osim njenog imena, trebalo da znaš da su sve njene želje – ma, ona je skromna i preskromna, pa i ne ume da želi mnogo , objedinjene u jednoj rečenici .

Koja glasi – želim bolju Novu godinu.

Ona, ta moja drugarica, Deda Mraze dragi, zaista zaslužuje tu , bolju, godinu.

Jel bila dobra , strpljiva i trpeljiva ?

Jeste !

Jel se dovoljno žrtvovala, za one koji su zaslužili, ali i za neke koji nisu?

Jeste!

Jel ti se ikada žalila?

Nije!

Pa šta čekaš više, bre, oćeš li da ta brada počne da ti se linja od preterane upotrebe i da  ti zubi poispadaju i da te penzionišu kao prestarelog, pa da ona dočeka nekog mladjeg i naočitijeg Dedu, kojem dioptrija nije nagrizla oči i koji će na prvi pogled videti da ona celokupnim svojim životnim stavom, držanjem u nevolji i lepotom, zaslužuje da joj se ta jedna želja ostvari ? I to što pre!

Osim ove molbe  , koju potpisujem svim srcem i čašću svojom,  imam na spisku  još jednu, nečiju želju , koja je blizu ostvarenja i za koju te samo molim da joj ne staneš na put.

Negde daleko, znaš, postoji jedna mila, divna, fina, pametna, lepa … usamljena osoba , pametnica jedna  draga, kojoj, a da bi bila ono, kompletna i do daske srećna, samo nedostaje taj neki daleki , sa kojim neizostavno mora da se sretne po teći put. E, daj pomozi malkice, duni neke vetriće da pomere stvar sa mrtve tačke i da im bude – treća sreća .

A zima je, tamo, duga i hladna . I neko bi trebalo njeno srce da ogreje na vatri svoje ljubavi.

Hvala ti, Deda dragi,unapred ti hvala što ćeš se založiti da bude sve ok. Mene , lično, toliko puta si izneverio, te  s puno prava očekujem da ćeš biti darežljivije ruke kada te molim za druge.

GORAK OSMEH STVARNOŠĆU PROBUDJENE OSTARELE KOKETE

Njeno namršteno čelo bilo je najbolji svedok nezadovoljstva kojim je pozdravila svoj odraz u ogledalu, tog jutra sasvim neočekivano proizvedenog u trenutak budjenja iz zabluda kojima je tako dugo varala svoje nade, održavajući ih u životu i onda kada je davno trebalo da budu ugašene. Izrasle sede u korenu nedavno ofarbane kose. Izdajnički opušteni kapci i splet tek nagoveštenih linija oko usana. Namreškana koža ispod vrata…

Nije imala  dovoljno volje, strpljenja , želje, da se detaljno zagleda u sve one znake prolaznosti sopstvene mladosti, koje je do juče konstatovala samo na tudjim licima. Onih , koje su prerano odustajale od neravnopravne  borbe s godinama, shvatajući da je unapred izgubljena. Zamerala im je na mirnom prihvatanju neumitnog, nazivajući je malodušnošću prerano ostarelih duša. Koje  telo, baš zato, i samo prerano počinje da prati.

Ona, koja se sebi samoj zaklela da nikada neće ostariti i da će svoju mladost produžavati do beskonačnosti, na sve moguće načine, tog jutra je shvatila da je izneverila sebe. Da se predugo uljuljkivala u komplimente muškaraca oko kojih se toliko trudila, samo da bi što duže slušala one reči koje su godile njenoj sujeti – lepa… mlada … sveža… devojčica…

Kako su je samo pohotno gledali, dok se izvijala oko njih . Kako su uzdisali kada bi se, kao slučajno, očešala grudima o njihove nadlaktice, u prolazu. Kako su se nervozno trzali kada bi osetili njenu nežnu ruku,dok im sklanja dlačicu s kragne.

Kako su joj  samo jeli iz ruku i slušali je, zaneseni, i nesvesni onoga što govori, dok se vrpoljila na stolici pored njih, nonšalantno prekrštajući nogu preko noge. Kako su im varnice sevale iz očiju.

Zbog nje.

I kako se odjednom sve promenilo. Preko noći. Ti isti ljudi , panično je konstatovala, svoje poglede usmerili su prema nekim drugim objektima uzdaha , čiji se istek roka trajanja još ne nazire.  Kojima dele komplimente, do juče rezervisane za nju. Koje nemaju potrebe da lažu .

Stvarnošću probudjena ostarela koketa , čiji je mozak nepogrešivo birao odgovore na svako teško pitanje tipa – kako ću sada, nije sebi dozvolila luksuz padanja u depresiju , očaja koji samo umnožava bore i bespotrebno traumira nervne ćelije.

Bez dvoumljenja je zgrabila telefon , okrenula broj svog nekadašnjeg doma i cvrkutavim glasom prozborila – Dragi, odlučila sam da ti dam još jednu šansu. Ti znaš da ja teško gazim svoje odluke , ali mi je žao da te gledam tako samog , nisi ti stvoren da živiš bez žene.

ISTINA I LAŽ

Pojmovi istina i laž nisu iz kategorije pojmova tipa lepo i ružno, kod kojih je dozvoljena razlika u mišljenjima i stavovima – pa  ista stvar, pojava i  osoba, može jednima da bude lepa, manje ili više, a drugima, opet , više ili manje , ružna.

Istina je samo jedna . Laži ima nebrojeno mnogo.

Istina kad-tad izadje na svetlost dana. Samim tim, i laž.

Na rečima, za istinu se zalažu i oni kojima je ona životni moto, i oni koji poštuju kategoriju belih laži kao neminovnost koja nikoga ne povredjuje, ali i oni kojima niko ne veruje ni kada kažu da je mleko belo.

Čovek koji govori istinu gleda sagovornika pravo u oči. Ne zamuckuje. Ne pravi dramske pauze. Ne ponavlja svaku petu reč iz svake rečenice. Ne dobuje prstima po najbližem predmetu . I , što je najvažnije, ne opterećuje se potrebom da pamti šta je rekao. Jer će svaki sledeći put reći isto. Istinu.

Osoba kojoj je laž kao dobar dan, ni sama ne zna kome je šta rekla. Pa kada se , uskoro ili ko zna koliko vremena posle, povede reč na istu temu, njemu izleti nova verzija stare priče. Pa kada shvati da se odao, počne da se pravda . Da crveni. Da okreće pogled u stranu. Kao, nije primetio da je uhvaćen u laži.

Ako se u mnogo čemu i  razlikuju, istina i laž imaju jednu zajedničku dimenziju – i zbog jedne i zbog druge mnogi su se pokajali , platili ceh, ispaštali…Ljubitelji istine ,  zato što su govorili istinu, poklonici laži, zato što su lagali.

 

 

( preporuka,samo za ljubitelje ručnog rada – ako vam treba uputstvo za izradu kape, dadoh vam jednu adresu, a za detaljnija objašnjenja, početnicama naravno, stojim  na raspolaganju)

a povodom ove upadice, vic  na moj račun – objavio Piroćanac oglas u novinama  – Prodajem belog juga, star 15 godine , u vozno stanje.

I, davamo 4o dana na  babu, u sledeću subotu…

034

KADA SAHRANIMO SUTRAŠNJI DAN

 “ Ову теорију је смислило древно пророчанство Маја. Надомак средње америке, неки чкоде је смишљао пророчанство да би заплашио народ. Маје су живеле у периоду од 250 до 900 године што њих, наравно, није бринуло за смак света, јер неће ни доживети то.

Апокалипса се ближи. Сада је 2012 година, што изазива неку језу. Досада је било најављено доста смакова света али ово је некако другачије. Звучи опасније. 
Иако неки људи мисле да ће смак света изгледати као да ће доћи један зрак и сви ми нестати, није тачно. Смак света полако долази кроз разне експлозије, 
земљотресе, вулкане, поплаве, кризу итд. “ – http://vukajlija.com/smak-sveta-21-12-2012/605062 – preporučujem za pročitati i ostatak teksta.

Kada sahranimo sutrašnji dan , da li ćemo se probuditi drugačiji i bolji ili ćemo nastaviti kao da nam koliko juče nije bilo svejedno što nam je to , možda, zadnje budjenje ?

Kada otvorimo oči prvi put posle 24 nula-nula  dana za koji nastojimo da verujemo da nije sudnji,  hoće li sve biti isto kao juče i prekjuče i svaki drugi dan pre njih ? Ako uopšte uspemo  i da  sklopimo  oči , u neverici i neizvesnosti , veri i neverovanju, nadi i molbi , šegi i sprdačini, ko već kako  ?!

Hoćemo li reći, hvala ti, Bože, što baci pogled i na nas , grešne, ili ćemo uz rituale svakodnevice brže-bolje  zaboraviti onu tihu zebnju koju smo, dotad,  i od sebe krili ?

Hoćemo li se , bar , upitati čime sam to ja, sam, uvredio  ovu našu planetu koja je možda mina u zakrvavljenom nebu  ( Branko Miljković , parafraza)  ? I čime se mogu iskupiti za sve  grehe mojih predaka, i moje lične, prema njoj , prema ljudima i svemu što je živo,  prema  svemiru ?

Hoće li od nas, vrednica, lenština, dobrica, zloća, srećnika, paćenika, pametnih , glupih, skromnih, gordih, taštih, lopova, poštenih, tvrdica, dobročinitelja,udomljenih , beskućnika, ubica, gramzivaca  i inih, hoće li duše ikoga od nas od tog trena biti bar malo plemenitije ?

Hoće li se iko pokajati ? Za lošu reč, za zao pogled, za pokradeno il nevraćeni dug, za uvredu kuma il roditelja, komšije il deteta . Za obećano a neučinjeno, za uzeto i nevraćeno, za neuradjeno , neodgovoreno, nezahvaljeno.

Kada sahranimo sutrašnji dan i vratimo se u svoje redovne misli, na uobičajene puteve i  poslove  , na ista traženja  , za isti sto , u isti krevet , medju iste ljude, da li ćemo biti bar malo topliji prema svetu  koji nas okružuje ?  Bar malo plemenitiji prema čoveku ?  Malo iskreniji prema sebi ? Zahvalniji Bogu i svemiru ?

Nije nam prošlost zalud poslala ovu opomenu, isuviše blagu za sve ono što smo učinili čoveku i planeti za duga vremena od kad je naslutila ovo , naše vreme u kojem više nema gde da se pakuju produkti čovekovog samouništavanja. Na čoveku je da izabere …

OPET BIH DA NAPIŠEM PESMU

Opet bih da napišem pesmu

Nisam pesnik

pored onoliko poeta, šta bih ja

al’ , nadošle mi reči

naviru s vrhova prstiju

bride mi jagodice

jezik hoće da se  zaveže u čvor

Oči mi govore

usne trepere

odzvanja bilo

Pesma

Lepo poredjane reči

satkane ko šaren ćilim tkan zimi

dok miruju polja

Tuga , seta, radost, reč

Osmeh , suza , čokolada

Zagrljaj, toplina, nežnost

Pahulja

Čežnja

Šapat

Dodir

San

Crveno i plavo

Budjenje

Stvarnost

Pesma