A BEOGRADSKE KAMERE PRVO SLIKAJU NIŠKO DJUBRE

Prvi tekst koji sam pročitala posle kratkog boravka u prestonici, je ovaj koji ilustruje njenu čistoću . I verujte, lego mi je , ko melem na ranu.

Imala sam i ja foto-aparat u rukama tokom špartanja po prestoničkim ulicama i trgovima , ali , sem nekih njenih lepota, tipa Republička Skupština kad padne mrak ili Arena u podne, kada nema žive duše pored nje, ništa posebno nisam slikala. Ličilo mi je na malicioznost da slikam prestoničko smeće tamo gde mu mesto nije, razmazane tragove kućnih ljubimaca po trotoarima, najviše u krugu dvojke,  neke oronule fasade …

A beogradske kamere, kada dodju u Niš, slikaju najpre i neizostavno – smeće. Kao da svaki novinar i nazovinovinar ima zadatak da, najpre, popljuje Niš i ocrni Nišlije zbog nečistoće, pa tek onda da se posveti onome zbog čega je došao.

Ne pričam neargumentovano. Pouzdano znam da skoro svako ko intervjuiše mlade Nišlije, koji su uspeli u bilo čemu, ne izostavlja iz spiska pitanja ovo – šta ti se ne svidja u tvom gradu. Uz neizostavno sufliranje – kaži, nečistoća. I  znam da su ne malo besni, kada izostane sugerisani odgovor. Što, ako su toliko hrabri, sami to ne izgovore, nego teraju mene, reče jedno uspešno dete posle snimanja.

Krivo mi je što nisam zapamtila link bloga na kojem sam, takodje pred odlazak u prestonicu,  pročitala  tekst Beogradjanke u kojem ismeva devojku došlu iz provincije. Kritiku ismejanog ponašanja sam podržala u komentaru, ispod teksta, ali ne i način oslovljavanja devojke koja je iz svoje sredine donela i odredjene  reči i manire, koji nisu ultimativno za osudu ako se ne dopadaju nekome ko ne poznaje raznolikosti sopstvenog narod.

I opet, baš ko melem na ljutu ranu, dodje mi ono što sam videla i čula na prestoničkim ulicama i u prevoznim sredstvima. I sad, dal da opišem il da se manem ćorava posla, razmišljam, dok mi se na smederevcu krčka sarma  , a iz rerne mirišu suve paprike punjene mlevenim orasima i prazim lukom, originalni recept iz Temske, belopalanačkog sela , kojim sam nedavno oduševila jednu dragu gošću baš iz Bg.

– Mamaaaaaaaaaa, jel ustao Milan ? E, obavezno da ga pitaš, g…o jedno, zašto mi je pojeo sendvič.Ja sinoć nisam bila gladna i ništa nisam jela, pa sam napravila sebi sendvič za doručak i kada sam otvorila svoju fioku, jutros, nije ga bilo. G…o jedno, već treći put mi je to uradio, pitaj ga zašto mi to radi .I zašto ja imam svoju fioku kad on meni jede sendvič ?

Dok preglasno razvlači one svoje reči, koje mi sa juga nazivamo udaranjem u beogradske bandere, sa sve neartikulisanim slogovima , uporno gleda u prozor, kako ne bi primetila staricu koja stoji pored nje. Pa se, još glasnije,  obraća drugu, na susednom sedištu, koji takodje ne primećuje baku, naslonjenu na šipku autobusa.

-Zamisli, koji je to način , g…o jedno od mog brata, da pojede sendvič, iako sam ga stavila u svoju fioku.  I tako on meni, stalno. Zamisli !

Nisam primetila da se devojke iz provincije, dok ne progovore, razlikuju po bilo čemu od beogradskih. Kao i u mom gradu, kao i u bilo kojem drugom gradu, verujem, i medju onima na beogradski ulicama  ima  ih, odevenih ukusno, bez obzira na to teraju li modu, ali i onih koje, kao da su zabasale usred gradske vreve direktno sa noćnog provoda na splavovima. Onih sa noćnom šminkom usred bela dana, mučenica koje  zarad umišljene lepote trapavo bockaju po asfaltu u onim cipelama i  čizmicama s tankim štiklama i  debelim platformama, onih od čijih jaknica do pojasa pantalona ima i po ovoj zimi dobrih desetak santimetara gole kože.

Ne razumem, samo, otkud  NEKIM Beogradjanimapotreba da omalovažavaju sve one čiji se naglasak razlikuje od njihovog. Čak i onda kada ovi drugi govore besprekorno, a oni svoju pripadnost prestonici dokomentuju jedino izveštačenim i nigde prihvaćenim udaranjem u bandere.

I još se pitam – kako bi Beogradjani reagovali kada bi neke niške kamere slikale samo djubre na ulicama njihovog grada. Koje, nažalost, postoji. Kao i svuda po Srbiji.

Advertisements

24 мишљења на „A BEOGRADSKE KAMERE PRVO SLIKAJU NIŠKO DJUBRE

  1. Повратни пинг: Komentar « Timosten

  2. Timosten - Zoran Kovačić

    „Ne razumem, samo, otkud NEKIM Beogradjanima potreba da omalovažavaju sve one čiji se naglasak razlikuje od njihovog.“

    Bogatstvo jednog naroda ogleda se u njegovoj različitosti, uostalom kao i bogatsvo jednog života, življenja. Mislim da je ova diskriminacija posledica nedoslednosti onih „čiji se naglasak razlikuje od njihovog“. Oni treba da se izbore, primer za to su Crnogorci i Bosanci, kojima se jebe što tzv. Beograđani podsmešljivo gledaju na njihove naglaske. Mnogo provedu ceo život u Beogradu, poneki počnu da koriste i ekavicu, a akcenat ostaje. Neki kažu genetika, a ja mislim inat. Interesantno je da većina tih kojima smetaju naglasci u kući imaju nekog koji ima takav naglasak. Zaboravlja se kakva je palanka Beograd bio pre rata. Zaboravljaju se zaprežna kola koja su prolazila Terazijama, kujundžiluk i domaće životinje u dvorištima.

    Skoro sam gledao film u kojem „došljaku“ u Njujorku kažu da će morati promeniti naglasak ukoliko želi da obavlja posao.

    Diskriminacija administrativnih centara nad unutrašnjosti je očigledno svuda. Diskriminacija je u stvari svuda. Diskriminacija ljudi rođenih u Parizu nad onim rodjenim u Beogradu, rodjenim u Beogradu nad onima rodjenim u Nišu, diskriminacija onih rodjenih u Nišu nad onima rođenih u Svrljigu…, zatim sledi: gradsko jezgro, centar, periferija, selo, zaselak… Ne znam otkud neodoljiva potreba onih iz većih sredina da jebu one iz manjih. Kao da život u većoj sredini čoveku daje neki kvalitet. Kao da to postaje zanimanje. Tvoj Nišlija Dusko Radovic je jednom rekao: Nekima je jedini kvalitet u zivotu to sto su rodjeni Beogradjani.

    Neodoljiva je potreba ljudi da imaju nekog da diskriminišu, ponize, jebu u zdrav mozak, makar i po mestu ređenja ako već ne mogu po veri i naciji. Uvek se traži i nadje razlog, a to uglavnom čine ljudi nesigurni u sebe u strahu od konkurencije, kao da nema pametnih ljudi osim u velikim sredinama. Tome su krive i male sredine, tome su krivi ljudi iz tih sredina, ne pružaju otpor blokadi i diskriminaciji većih centara koje ih blokiraju i smatraju gubitnicima jer su ostali tu gde su, svaku njihovu akciju smatraju beznačajnom, a i pri deljenju para za razne sadržaje grabe za sebe. Tipična ljudska sebičnost i grabež. I u malim sredinama, kad se čovek vrati iz velike, ako ne promeni govor, obično kažu „magarc otišao, magarac se vratio“!

    Sve je to „filozofija palanke“, i u Beogradu i u palanci, draga moja!

    1. Ako smem da dopunim, uz Bosance i Crnogorce, tu su i Vranjanci. Skoro sam, i to iz više izvora, čula da Vranjanci, možda baš iz tog inata, svuda pričaju onako kako se govori u Vranju. I da se ni malo ne štrecaju na podesmehe.
      I kad pomenu povratnike, znaš šta je meni najsmešnije – na stranu to što nauče da pogrešno koriste onaj seljački padeš, tipa, idem u Beogradu, nego, tamo gde odu jako brzo poprinauče da govore kako se tamo priča, ali čak i kada se zauvek vrate, nikada više se ne sete niti se potrude da pričaju kako je red u toj sredini. I dalje idu u Beogradu.

  3. Nikako ne mogu, ni Aleksinčanki ni ikome drugom da poslužim kao model te vrste – u sredini van svoje govorim književnim jezikom, a kao što je poznato udaranje u bandere ne spada u književni jezik, ne štrčim ni po odevanju ni po ponašanju ni u kojem pravcu, tako da se uklapam u svaku sredinu. Jednom mi je, na ulasku u zemlju, pri povratku iz Praga, neka Novosadjanka rekla – pa Vi ste iz Nišaaaaaaaa, uopšte se ne primećuje.
    Elem, nikako mi nije jasno zašto oni koji sebe smatraju Beogradjanima, a ko zna iz koje su pustahije i kada došli na beogradski asfalt, smatraju da jedini imaju tapiju na ismevanje drugih. Kada im se uzvrati istom merom, samo da bi im se pokazalo da nije važno gde živiš i odakle dolaziš, već kakav si i kako se ponašaš, na svaki takav pokušaj skaču , kao popareni. Ustvari, to više govori o kritizerima kao posebnoj kategoriji, nego o onima koji žele da ukažu na to da, krenemo li da kritikujemo, materijal možemo da nadjemo i medju gradjanima i medju seljacima , podjednako, kao i medju gradjanima bilo kog grada, od čega ni prestonica nije nikakav izuzetak.

  4. Ovakvi tekstovi me malkice nerviraju, jer sad ne znam da li bi meni rekla (kada bi me srela negde u BG da)- da udaram u bandere, ili bi imala komentar na oblačenje… Prosto, čovek treba da živi i pusti druge da žive. A ako dođeš u nečije dvorište i čudiš mu se što mu je takvo a nije onakvo kakvo bi ti želeo…onda treba da se zamisliš i o svom stavu.

    1. Bojim se da me nisi razumela. Moj tekst je reakcija, baš kao i ova tvoja, na jedan drugi tekst, kako sam i objasnila, ali nisam uspela da ga opet pronadjem i da ga linkujem, u kojem jedna Beogradjanka ismeva devojku koja je student u prestonici. E, ja sam samo htela da pokažem kako to izgleda iz suprotnog ugla, odnosno, da, kao što mi, koji smo odavde ili odande nismo svi isti, niti smo po difoltu rodjeni samo za ismevanje, tako ni oni koji žive tu odakle je ona koja ismeva , za nju jednu provincijalku, nisu ni bezgresni ni savrseni. Dakle, jednako pravo da ne budemo ismevani , zato sto se ne uklapamo u klisee beogradske imamo mi, isto kao što ih imate i vi. Ne znam da li sam sada jasna, ali mi jue drago što sam izaazvala reakciju, jer mi je to i bio cilj. Reakcija bi trebalo da bude, medjutim, preispitivanje svih nas, zašto imamo potrebu da ismevamo jedni druge. Odnosno, zašto oni koji žive u prestonici imaju pravo da ismevaju nas ostale, a kada uzvratimo istom merom, odnosno ismejemo i mi ono što nije lepo ili se nama ne svidja, onda nam se to zamera.

    2. Da ponovim ovo što si, očito, previdela…Krivo mi je što nisam zapamtila link bloga na kojem sam, takodje pred odlazak u prestonicu, pročitala tekst Beogradjanke u kojem ismeva devojku došlu iz provincije. Kritiku ismejanog ponašanja sam podržala u komentaru, ispod teksta, ali ne i način oslovljavanja devojke koja je iz svoje sredine donela i odredjene reči i manire, koji nisu ultimativno za osudu ako se ne dopadaju nekome ko ne poznaje raznolikosti sopstvenog narod.

  5. Pozdrav Nišu… Kod tebe baš volim što si baš novinarka, ona prava, što joj kroz krv to ide… Dobra ti je priča, samo pogledaj stvar sa svih strana, a jedna od njih je sledeća: (moje iskustvo govori da) stari Beogradjani i ne pridaju toliku važnost poreklu svojih sugradjana kao oni novi… ???

  6. Niš je na jedvite jade uspeo da se izbori i za to da se proslava 17 vekovaa Milanskog edikta održi baš ovde. Stranci, na ovaj ili onaj način uključeni u obeležavanje samog datuma, nikako nisu mogli da shvate tu potrebu prestonice da za sebe prigrabi sve. Pa čak se i mermerna glava Konstantinova drži u beogradskom Muzeju, a ne u Nišu.

  7. Ivan

    I da dodam – pre ce te novopeceni beogradjanin podsmevati, nego pravi beogradjanin. Pravi beogradjanin ce se truditi da ti na sto lepsi nacin docara lepote svoga grada i ponudi gostroprimstvo.

  8. Ivan

    nisam beogradjanin, ali tokom studija sam stekao puno prijatelja ciji su preci pravi beogradjani, a ne doseljenici od pre 30 godina i mislim da ne treba generalizovati tu stvar.
    Pre bih to nazvao „novopecenim beogradjanima (uz dodatak „je8ote“) koji pokusavaju da budu ono sto nisu.
    LM, sto se tice Nisa, to je jedan jako lep grad i zao mi je sto u zemlji Srbiji postoji trend centralizacije pa sve se preselilo u Beograd (samo se on modernizuje), ali da smo iole pametni, Nis kao istorijski grad treba da bude daleko vise istaknut i predstavljen na bolji nacin nego sto jeste. Mozda sada posle obelezavanja sledece godine 1700 godina Milanskog edikta bude vise promovisan u svetu. 🙂

  9. Размишљајући о свему што нам се деценијама (и управо сада дешава), текст сам читао између редова…

    Да смо којим случајем почистили (или барем сад уклонимо) наш „шљам“, не би имали проблема „са туђим смећом “. Овако гушимо се и у свом и у туђем, а то је (за један мали народ, као што је наш) стварно превише…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s