Ознаке

, , , , , , ,

Voda u limenoj kineskoj džezvi na kraju šporeta tek istiha počinje da struji, kao svojevrsni termometar na lični pogon.
Tišina.
Utihnuo je frižider, pa zamrzivač, televizor odavno više sakuplja prašinu nego što se „pali“ … u lenjo nedeljno jesenje pre podne zamukli i telefoni.
Čudno. Izgleda da su i u komšiluku konačno sva drva iscepana i iseckana . Nema ni zvuka sekire, ni testere, ni one čudne sprave na struju, koja je zvrjala danima…
Gotovo da čujem kako rastu cvetovi tek napupeli, na onom čudnom kaktusu koji ne sme da se pomera kada počne da cveta.
Sa poslednje ruže iz bašte, premeštene u šarenu dragocenu vazu kupljenu na buvljaku od Poljaka u neka srećna vremena, nečujno pade latica.
Beskrajno dugo traje ova neobična tišina na koju ne mogu da sviknem .
Bar da preleti avion, da se oglasi komšijska pumpa ili mačka… daleko je februar…
     Iz neke daleke ulice čuje se lavež psa lutalice. Taksi stade ispred komšijske kuće. Svira mu nervozni vozač iza.
     Vraća se život u normalu.
Advertisements