ZAŠTO NISAM SLAVIO OSLOBADJANJE GENERALA – prvi deo

– intervju sa Davorom Špišićem, autorom jednog  teksta koji je uzdrmao region

     Dok je odluka Haškog suda kojom su hrvatski generali oslobodjeni krivice za zločine počinjene prema  Srbima tokom njihovog proterivanja s vekovnih ognjišta u ovoj zemlji , preciznije, “ zapovjedne odgovornosti za pocinjene zlocine „,   u Srbiji ocenjena kao sumrak svetske pravde i prava , uz prebrojavanje miliona evra kojima je hrvatska vlada ili ko zna ko platio tu odluku, na ulicama  širom Hrvatske , u njenim medijima i , čini se, čak i u domovima, ova odluka je slavljena , pompezno i euforično. Do nivoa masovne histerije , u kojoj su se političari, estradne zvezde i anonimni gradjani  utrkivali u tome ko će više čestitki uputiti oslobodjenima,   uz opisivanje lične sreće kojom su bili obasjani saznajući za tu odliku.
      Tu masovnu slavljeničku predstavu   onih koji misle da znaju šta slave, ipak, uspeo je da nadjača glas jednog čoveka , koji je, zapravo, bio sveopšti glas razuma . I  nad kojim bi jednako trebalo da se zamisle i oni iz čije je sredine upućen, kao i mi, sa ove strane , kojih se takodje dotiče.
 Tekst “ Vukovar i razderana djevojka“  Davora Špišića, na njegovom blogu Civilka, za samo četiri dana pročitalo je 23.ooo ljudi iz čitavog sveta , a ja sam, posle uključivanja u raspravu koju je sam tekst inicirao i sklapanja fejsbukovskog  prijateljstsva sa autorom, iskoristila i priliku za ovaj mejlovski  intervju sa njim.( Posle objavljivanja ovog intervjua, skrenuo mi je pažnju na to da je još puno njegovih kolega reagovalo kao on, pa unosim naknadno i tu informaciju).
KAKAV TRIJUMFALIZAM ,  NAKON STRAHOTA RATA
 
     Pitanje koje se nameće i iz naslova Vašeg bloga, Civilka– kako ocenjujete sopstveni položaj u društvu, koliko ste lično zadovoljni i šta Vam, van teme koja je povod našeg virtuelnog poznanstva, smeta u državi u kojoj živite, a šta smatrate prednošću života u njoj.
     – Što bi rekao sjajni srpski dramatičar Uglješa Šajtinac, kad već nisam u Londonu, onda mi je svejedno gdje sam . Bitno je da oko sebe i svojih dragih stvoriš prostor u kome, usprkos svemu, svakodnevno tražiš i nalaziš sreću. Ja sam lično prezadovoljan svojim životom, nema većeg zadovoljstva nego živjeti od onoga što voliš, a pisanje je uz glumu (žena mi je glumica, pa sam dobro upućen ) najljepši posao na svijetu. Hrvatska zapravo ne zna koristiti svoje prednosti male zemlje u kojoj bi komunikacije mogle biti lagodne, u kojoj bi se centar i regije skladno umrežavali. Umjesto toga, najčešće se ova država ponaša kao niz smiješnih feuda, sa upravo srednjevjekovnim metodama vladavine.
     Da li ste, od pisanja teksta do sada, a prošlo je tek nekoliko dana, pronašli odgovor na pitanje koje ste u njemu postavili – čemu su klicale stotine hiljada po trgovima Hrvatske? I koliko će, uopšte , jedna haška odluka promeniti na bolje živote malih ljudi, koje je samo privremeno usrećila namaknuvši im koji osmeh na lice ?
     – Nemam odgovora još uvijek, zaista mi je nepojmljiv taj delirij koji je graničio sa histerijom. Jer, pobogu, kao da se preko noći zaboravilo na više od 300.000 nezaposlenih, na opljačkanu i korumpiranu zemlju, na demoralizirane i prostituirane institucije društva. Strahote rata koji je pustošio ovaj dio Balkana više od dvadeset godina, trebale bi u svima nama izazvati samo nijemu počast svim žrtvama. Kakav trijumfalizam, nakon svega?!
     Koliko se Vaš život i Vaš lični mir promenio za ovih nekoliko dana, od kako se pojavio tekst kojim ste izazavali tolike reakcije ? Da li ste očekivali ovoliko interesovanje, a rekoste mi da već ima 20.000 pregleda?
     – Nije mi se život promijenio. Ali zaista me iznenadio toliki interes, u četiri dana je tekst pročitalo preko 23.000 ljudi – iz svih država nastalih na području bivše Jugoslavije, do Pakistana, Japana, Australije, Kine, SAD-a, Rusije….
     Pitam za one ostrašćene, bez obzira na naciju – čini li Vam se da su oni uspeli da shvate o čemu zapravo govorite i na šta pozivate?
     – Uglavnom da. Nekako dođe kao melem kada čitate da vam ljudi zahvaljuju, da govorite i iz njihovih srca. Većina je bila pozitivnih reakcija, a kontraši su se barem trudili argumentirati svoj stav. Tek nekoliko je bilo krajnje uvredljivih komentara.
nastavak intervjua je u sledećem postu

 

Advertisements

4 thoughts on “ZAŠTO NISAM SLAVIO OSLOBADJANJE GENERALA – prvi deo

  1. Изузетно сам Вам захвалан! Вјерујте, дојадило ми је објашњавати да нисам „босански Србин“… Догађају се и мени којекакве погрешке, било граматичке било смисаоне… али ту смо да се потпомажемо.

    Поздрав од Србина из земље Швапске!

  2. Прво да Вам захвалим за понуђени разговор, диван је…

    А сада критика, надам се да се нећете наљутити –

    Замолио бих Вас да у тексту замијените одредницу „хрватски Срби“ са једином могућом, а то је „Срби у Хрватској“. Као што нема српских Хрвата, тако исто не постоје хрватски Срби, али ни мађарски, косовски и ко зна чији још…

    Поздрав!

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s