Ознаке

, , , ,

Od onda, a možda i od ranije, vrag će ga znati, jer, vreme je promenljiva kategorija i nikada nisi siguran beše li to lane ili koju godinu pre, a posebno kada godine počnu da ti se nižu tempom koji tvoje noge ne mogu da prate, pa posustaješ ne samo u koraku nego i u kapacitetu sećanja i valjanosti toga što si se setio, njene verodostojnosti, prava na verovanje da je tvoje sećanje još parametar realnosti, a ne samo bleda izmaglica nečega što je bilo i što više nikada niti može niti bi trebalo biti, 

… šta sam ono hteo da kažeeeeeeeeeeeem …

da, od onda , koje se možda desilo i one godine strašne ledene zime , kada je drvo pucalo i kamen se tresao od tog leda i studi, a ledenice sa starih fasada padale na pešake opasno ih povredjujući, pa su morali da ih skidaju ručno, sve drhteći i od studi i od straha, od onda kada sam spoznao samovanje kao nepreglegledni jednolični prostor iz kojeg ne možeš izaći kružnim putevima kojima se krećeš, a ni da zalutaš, pa si bezbedan u svoj toj gomili beznadja, tuge i čežnje za tudjom rečju, pogledom i dodirom, od onda sam počeo da starim….

… ii, ovaaaaaaaaaj, stade mi misao, cela istina rekli bi u mom selu….a da,

od onda , od kad mi se čelo  naglo naboralo umnožavajući tragove vremena na sebi iz časa u čas, kad su mi usne otvrdle i dobile neke fine linije starenja oko sebe, a ruke isflekale pegama kao najružnijim svedocima svake starosti, kad  je kosa počela da štrči na onu stranu , a korak postao sporiji i kraći, uzdah sve duži, a nesan najduži, e onda sam , sinko moj, počeo da se sve slabije i redje sećam onoga od danas i juče, ali zato perfektno pamtivmsve što je davno bilo i čega se nisam sećao dok ne počeh da zaboravljam…

Advertisements