ZABORAV STARENJA

Od onda, a možda i od ranije, vrag će ga znati, jer, vreme je promenljiva kategorija i nikada nisi siguran beše li to lane ili koju godinu pre, a posebno kada godine počnu da ti se nižu tempom koji tvoje noge ne mogu da prate, pa posustaješ ne samo u koraku nego i u kapacitetu sećanja i valjanosti toga što si se setio, njene verodostojnosti, prava na verovanje da je tvoje sećanje još parametar realnosti, a ne samo bleda izmaglica nečega što je bilo i što više nikada niti može niti bi trebalo biti, 

… šta sam ono hteo da kažeeeeeeeeeeeem …

da, od onda , koje se možda desilo i one godine strašne ledene zime , kada je drvo pucalo i kamen se tresao od tog leda i studi, a ledenice sa starih fasada padale na pešake opasno ih povredjujući, pa su morali da ih skidaju ručno, sve drhteći i od studi i od straha, od onda kada sam spoznao samovanje kao nepreglegledni jednolični prostor iz kojeg ne možeš izaći kružnim putevima kojima se krećeš, a ni da zalutaš, pa si bezbedan u svoj toj gomili beznadja, tuge i čežnje za tudjom rečju, pogledom i dodirom, od onda sam počeo da starim….

… ii, ovaaaaaaaaaj, stade mi misao, cela istina rekli bi u mom selu….a da,

od onda , od kad mi se čelo  naglo naboralo umnožavajući tragove vremena na sebi iz časa u čas, kad su mi usne otvrdle i dobile neke fine linije starenja oko sebe, a ruke isflekale pegama kao najružnijim svedocima svake starosti, kad  je kosa počela da štrči na onu stranu , a korak postao sporiji i kraći, uzdah sve duži, a nesan najduži, e onda sam , sinko moj, počeo da se sve slabije i redje sećam onoga od danas i juče, ali zato perfektno pamtivmsve što je davno bilo i čega se nisam sećao dok ne počeh da zaboravljam…

Advertisements

17 thoughts on “ZABORAV STARENJA

  1. Promjena je stvarkoja nas pomalo plaši i koja je neizbježna.
    Umrjeti prerano ili ostariti: druge alternative nema.
    A ipak, kao što je napisao Gete:“Godine nas se dočekaju iznenada.“

  2. „… šta sam ono hteo da kažeeeeeeeeeeeem …“,
    a da setila sam se
    „Još malo pa ćemo se i lično uveriti u to. Ako do tada i to ne zaboravimo.“, kako ste, Negoslava, naveli u svom komentaru.

    Odličan tekst oslikava nečiju stvarnost i nečiju neizbežnu budućnost.

  3. Da li ostajemo da pamtimo suštinu. Moja pokojna baba, dugo je bila u stanju sve većeg zaboravljanja, nije nas prepoznavala, ali je uvek vatreno ponavljala: „Važno je što duže izdržati ovde“ . Tada mi beše čudno, apsurdno, danas se sve više zamišljam … to je nešto iskonsko iz ljudi. Možda se tada izgovaraju poruke za one koji još pamte.

  4. Prošlu noć mi pade na pamet prvi pasus, pa ga, onako snena , ma već poluzaspala, istrukovah, kao ideju koje se jutros setih kao da je san, a onda se uverih da nije i da , onda, mogu da je nastavim u ceo tekst i tako se nadje ovde, iznad ovog mog odgovora na tvoj komentar, koji takodje želim da prudužim što više u istom stilu i izgleda da mogu da uspem u tome, ali me već mrzi…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s