DOJDO SI DOM , ENE SI VI VAŠ VAROŠ

U moj dom si dojdo. I odovde  mož’  samo da me iznesu. Jal s’ noge napred, jal  sas onija kolica što te kače u nji’ kad ne mož d’ideš. Ovde me je i moj  Misa osta’il kad otide na onija svet iz koji se nikuj ne vrta . I odovde ću si otidem nakude njega, ako mi dade Gospod sreću da nikomu ne dosadjujem kad zažmim. I još da je sreća, pa da si zažmim da me nikuj ne vidi i ne čuje. Uvečer otideš sas svoje noge u krevet, ujutru te najdu, oladil si se.

Poslatko mi u ovija moji četiri duvara , nego činimiske da mi dadu onija cel varoš , ako si je pri moju dečicu . Ovoj ovde je sve i mojo i njino, a tam’, njino si je sve, a mojo si je onoj što je stanulo u sopče – nali me odvedoše, sas kola dojdoše po men’, džopke si podbra koje će mi tam trebaju, ja li ga mlogo pa imam, kuj će mi djavol da punim šifonjeri i čiviluci kad ne mogu sve da turim na jednu grbinu .

Majke, ovdeka će si ležiš, eve si ti televizor , kad smo sami će posediš i sas nas  , ako nesmo prilegli da odmorimo od rabotu i ako neki neje  došal kude nas. I mi kad otidemo kod drustvo, njini starci ne sede kude nas i  ne slušaju kakvo si zborimo, pa neje red ni na naši gosti neki da smita.

Star čovek na svakuga smita. Ne samo na gosti. Deca utrčuju svaki čas u kuću, ovoj pošlo u školu, onoj kod drugaricu, ovoj nervozno, onoj traži pare…ide muka – nevolja . Postari još ponervozni, nema el rabote el pare, el i rabota i pare, a došlo da se plati za struju, za  televizor, za telefon, oni i vodu plaćaju, sve se tam’ plaća.

Ne mogu da reknem,  nikad neje bilo da mi na men’ nešto falelo. Ima si sve, najde se i leb’ i s leb’ i drvca da se založi i vodica da se napiješ.

Al’ zatoj, ruku na usta, pa ćut’. Da ne rekneš nešto pogrešno, jeli će se sna’a naljuti , pa neće priča tri dana po toj, jal će mi se sin brecne k’ko da sam  mu crven žar na dlan turila… ma, kod nji toj ko da si rekal dobar dan, al men’ me posle jede i peče.

I zatoj si na decu reko, ajde, džopke u torbicu i ja se vrtam u moju kuću. I ovde nemam s kuga da prozborim, al bar mogu d’izleznem na dvor pa da zaokam kolko do onuja pogolemu čuku da se čuje. I nikuj da mi ne tura šaku na usta  i da mi ne cima sas oči kad dojde neki u kuću. Da izleznem, da ne smitam, jal na mladi, jal na stari, jal na gosti, jal na moji si.

A kad dojdete vi kod men, ovde će pa sve da bude i vašo . Onoj u varoš mojo neje, ako sam ga i ja pra’ila.

duvar – zid

džopke – stvari, garderoba

grbina – ledja

Advertisements

10 thoughts on “DOJDO SI DOM , ENE SI VI VAŠ VAROŠ

  1. Повратни пинг: Заплањске приче искочиле у Политику | NEGOSLAVLJE

  2. Ово је право благо људи једног краја и штета је што се то не забележи као аудио снимка јер многи не умеју да изговоре правилно све речи. Као што су неке нишке драме играли беогрдски глумци. Е, неје тој оној! НП

      1. tako ,tako … i u moje selo ! Mnogo volim kad čitam ovakve tekstove … njihovu potku čini posebna muzika ovih reči koje u glavi stvaraju slike tog kraja i diraju uspomene .Uvek se treba ponositi svojim poreklom !

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s