Ознаке

, , , ,

Najpre uzmeš dve kapi suza s njenog lica,

taze, tek procvetale

zgužvaš ih u grudvu, da se lakše skortlja

do tamo odakle nikada neće uspeti da se vrati

Onda joj pomogneš da vidi  da gazi pogrešnim putem

čija ravnina vara

na kojem nema susreta, a saplitanje je obavezno

i pokažeš puteljak od preko puta , koji vodi okolo ,

ali pravo ka cilju , i bez neprohodnih mostova

Onda je pustiš da ode sama , kad’ one suze skameniš

da ih i ne pamti više

i da se saplete  i padne,  pa  ustane i uspravna  krene

verujući  da je sama prokrčila  stazu kojom je dotakla osmeh

 

A njemu skineš naočari čija diopotrija ne važi

i staviš mu garavo staklo pred oči, da mu izoštri pogled

u mraku

Pa kad progleda izistinski , svojom dioptrijom, ne tudjom

daruj mu knjigu o postanju, da u njoj nadje sebe

bezgrešnog i čistog

Da prestane da sebe smatra krivim za  tudje nečije boli ,

da počne da voli sebe od juče i sutra i beskonačno

lak , ko beba tek usnula

I spreman za nova sutra ,  okupana svetlošću

zbog koje ne oseća krivicu kad vidi tudje ponore

 

Advertisements