ISTANBULSKA RAZGLEDNICA, PRVI DEO

Mislim da ne poznajem osobu koja je jednom bila u Istanbulu, a da se nije ponovo uputila u ovaj turski grad na dva kontinenta, jedini takav na svetu. Opravdano, jer u ovom gradu u kojem sve vrvi od istorije , ne samo što se ima šta videti i pri 15. dolasku, nego je i raj za kupovinu.

A i nije mnogo daleko. Od Niša se busom stigne za oko pola dana , što je daleko brže nego da se lomatate do Beograda autobusom , a onda plaćate skupu avionsku kartu. Kada se sve sabere, em busom stignete bar sat-dva pre nego avionom preko BG, em višestruko jeftinije .

Napominjem da Istanbul možete, uz plan grada i dobre noge, upoznati i u sopstvenoj režiji.Čak i da na put krenete bez adekvatne teorijske potkovanosti najvažnijim informacijama iz istorije ovog evroazijskog i po svemu glavnog, mada ne i prestonog turskog grada, na svakom iole važnijem turističkom punktu istrčaće vam pomoć u liku prodavaca vodiča – pravih udžbenika njegove istorije, arhitekture i geografije . I to za veoma male pare – ako se pravite nezainteresovani, na kraju ćete ovu knjižicu dobiti za tristotinak dinara. Časna reč, provereno.Zato svima i predlaže da krenu sa nekom organizovanom gupom, busom, ali da na fakultativne izlete idu sami.

ČAMLIDŽE, SALEP I KUMPIR

Kada već stignete busom, prva stanica je neizostavno izletište Čamlidže, sa kojeg se pruža predivan pogled na grad. Ovde obavezno popijte salep zimi, leti se i ne nudi, a pojedite kumpir u svako doba godine. To je veliki pečeni krompir u ljusci, čiju sadržinu pred vama prodavac malo strlja, pa tu natrpa i obilje dodataka koje izaberete u bogatoj ponudi u posudama ipred njega, od viršli za koje sve češće čitamo da su pravi otrov i smeće, preko kuvanih jaja i maslinki, do svakojakih salata.

Slede fotografije sa ovog vidikovca u različitim periodima godine

 

 

 

Agencije obično obezbedjuju smeštaj u nekom od mali milion hotela na Laleliju ili Aksaraju , delovima Istanbula tik uz gotovo sve najvažnije znamenitosti koje se nalaze u njihovom programu obilaska.

Čamlidže

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pa vas vodiči najpre povedu na Hipodrom , sagradjen 203. godine, simbol vizantijske prestonice Carigrad. Hipodrom spada u Svetsko nasledje UNESCO-a, a nalazi se na polostrvu Eminonu, izmedju Zlatnog Roga, Bosfora i Mramornog mora. Na njemu dominiraju tri stuba – oštećeni zmijski ( donet iz Apolonovog hrama u Delfima) i integralni Teodosijev ( iz Egipta) i Konstantinov. Kulturno je središte grada , a Turci ga nazivaju Sultanahmed trg.

Hipodrom

Hipodrom je izgradio car Konstantin I Veliki, 324. godine, na mestu starijeg hipodroma iz 203. godine, kao središte društvenog života Konstatinopolja. Kada su Konstantinopolj osvojile Osmanlije, Hipodrom im je služio i za celodnevne proslave rodjenja sinova sultana Ahmeda III.

Mermerna fontana sa zlatnim mozaicima ovde je postavljena1898. godine , u čast dolaska nemačkog cara Vilhelma II.

Tu se, obično, zaavršava razgledanje grada koje je uračunato u cenu, a sa vodičima nastavljaju oni koji su platili fakultativne izlete višestruko više nego što uistinu koštaju- Odmah da naglasim, tu ne mislim da one poštene agencije koje se zaustave kod dupliranja cene.

Muzej Aja Sofija, pravoslavna crkva iz 532. godine, sagradjena je od mermera i kamena, da je ne mogu uništiti vatra i zemljotresi, po nalogu Justinijana , na mestu izgorele bogomolje, koju je izgradio Konstantin II 36o. godine. Nekada najveći hrišćanski hram na svetu,danas je četvrti po veličini.Drži se na 107 stubova, većinom od zelenog mermera i roze porfira, od kojih je 67 iznad zemlje. Osam velikih stubova doneto je iz efeskog Artemidinog hrama, osam iz Libana, a podne ploče su sa ostrva iz Mramornog mora.

Iznad portala ove crkve je mozaik iz devetog veka, na kojem je Hrist na prestolu. Posebna atrakcija Aja Sofije je stub koji plače,jer osetite vlagu kada stavite prst u otvor stuba, budući da je od poroznog mermera, koji apsorbuje vodu.

Po jednoj legendi, to je otisak prsta Svetog Grgura, a po drugoj, muslimanskoj,  to je mesto na kojem je neki sveti islamski vernik pokušao da ovu gradjevinu okrene ka Meki.

Jedno vreme Aja Sofija je pretvorena u džamiju, a danas je muzej. U njoj i danas ima tragova hrišćanstva – mozaici sa ljudskim likovima, pokriveni malterom u vreme Sulejmana Veličanstvenog, otkriveni 1847. godine, prilikom jedne od prepravki. Ukupno 916 godina Aja Sofija je služila kao crkva, a 481 godinu u njoj se klanjalo. Danas je ovo nacionalni spomenik.

Plava ili Sultanahmatova džamija je tik uz Aja Sofiju – smatra se da ju je sultan Ahmad izgradio kako bi parirala nekadašnjoj hrišćanskoj crkvi.

Ulaz je besplatan, ali se pripremite za izuvanje – na ulasku uzimate kesu za obuću, po džamiji gazite po debelim tepisima, dok mnogobrojni vernici došli iz čitavog sveta sede prekrštenih nogu, slušajući dugačka predavanja vodiča o islamu .

Zanimljivo je da je ova džamija dobila šest minareta, koliko je do tada imala Haram džamija u Meki, zbog nesporazuma izmedju sultana i arhitekte, zbog čega je ovaj bio upućen da sagradi i sedmi minaret na najsvetijoj od svih džamija, u Meki.Poseban užitak, osim divnih ornamenata pločica od fajansa, omogućuje 26o prozora , kroz koje prodire svetlost na neki fin, decentan način.

NAOPAKO OKRENUTA MEDUZA U CISTERNI

Nezaobilazna je i Bazilika Cistern – Yerebatan, pod zemljom – najveći pokriveni rezervoar ili cisterna u gradu. Sagradjena je u 4. veku, u vreme Konstantina Velikog, rodjenog dva kilometra od moje kuće, ali je 532. godine obnovio Justinijan Prvi. Do nje se stiže lako – nalazi se preko puta glavnog ulaza u Aja Sofiju.

meduza okrenuta naopako u Cisterni Bazilika

U ogromnu dvoranu dimenzija 140 x 78 metara, visoku osam metara, sa 366 stubova, silazi se stepenicama. Osim po tome što je dvorana , kojoj fantastično osvetljeni stubovi daju nekako mističan izgled,vlažna i polumračna, a svaki korak i glas imaju poseban odjek, na mene je poseban utisak ostavila zbog meduze, naopako okrenute, oko koje se turisti najduže zadržavaju. Inače, impozantne kolonade pravljene su od mermera i granita u jonskom, korintskom i dorskom stilu.

Kapacitet Cisterne je 100.000 tona vode, koja je dolazila vodovodom sa izvora kod Beogradske šume, dugog 19 kilometara, a odatle je odvodjena u ostale delove grada.

Advertisements

3 thoughts on “ISTANBULSKA RAZGLEDNICA, PRVI DEO

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s