Ознаке

, , , , , , , , , , ,

… pošto smo obišli Hipodrom, Aja Sofiju , Plavu džamiju i Cisterne, nastavljao ka Top kapi palate, dnevne more mnogih koji gledaju seriju Sulejman

 

Pored prelepih drvenih kuća ukrašenih cvećem, vrlo brzo se stiže do najposećenijeg objekta u Istanbulu – Topkapi palate, u poslednje vreme aktuelne posebno ljubiteljima turskih serija, a iz koje se punih 367 godina vladalo Otomansko iperijom. Na njenom ulazu se nalazi Crkva svete Irene, jedini hrišćanski hram u Turskoj koji nikada nije pretvoren u džamiju. U dva navrata je bila i sedište Vaseljenske patrijaršije. Ne retko, vodiči propuste da obaveste turiste o njenom postojanju, a nalazi se na samom ulazu, s leve strane, pre glavne kapije u Topkapi.

Topkapi palata je gradjena izmedju 1472. i 1478. godine, u vreme Mehmeda II osvajača, kada je stara palata bila na mestu današnje zgrade Univerziteta , pored koje se prolazi kada se krene ka Kapali čaršiji i dalje ka svim do sada opisanim znamenitostima. U tu, staru palatu, smeštane su sultanove miljenice kada bi izgubile naklonost.

Lokacija Topkapi palate je zaista izuzetna – nalazi se na mestu ispod kojeg se s Bosfor spaja sa Mramorni morem i odvaja od Zlatnog Roga.

Početkom 20. veka, sultanska rezidencija tokom čitava četiri veka, Top Kapi , sa svojih 70.000 kvadrata , pretvorena je u muzej .Ovo nasledje svetske baštine , sedište sultana u kojem je nekada živelo 4.000 ljudi, od samih sultana , njegovih žena i dece , do robinja dovodjenih iz porobljenih zemalja za harem , i slugu,a sada muzej, sadrži vredne kolekcije kostima, oružja, nakita , porcelana…

Najveće interesovanje je za riznicu- nema slikanja, u kojoj , ako imate nesreću da dodjete u vreme najvećih gužvi, eksponate morate da posmatrate iza ledja onih ispred vas, jedva se tiskajući u gomili. Ali, obavezno pogledajte Kasicki, jedan od najvećih dijamanata na svetu.

Pažnju privlače zlatni presto ukrašen smaragdima , srebrno-zlatna kolevka sa biserima, zlatni svećnjaci ukrašeni dijamantima, sedef,smaragdi, srebro, zlato… saadržani u prestolu, nakitu, odeći, oružju, upotrebnim predmetima… Čuven je topkapi bodež koji ima tri velika smaragda kod drške i još jedan koji služi kao poklopac za sat u balčaku. Korice od zlata posute su dijamantima.

Ako imate vremena, volje i para za plaćanje dodatne karte, možete posetiti i harem.

Inače, zidovi ove palate, ukrašeni pločicama s raznoraznim plavo-belim ornamentima, redjani često bez stila i smisla za lepo, ne daju ni izbliza onako raskošnu sliku, kakva  se beleži okom kamere, pa još uz pomoć bogatstva prelepih tkanina, u turskim serijama.

Zanimljivo je da je sadašnji ulaz u Topkapi drugo ili treće dvorište u nizu onih koja je imala ova palata u vreme svog najvećeg sjaja – kada se tačno znalo podanik kog ranga može da dodje do odredjene kapije. Topkapi se prostirala sve do današnje Železničke stanice Sirkedži, ali su tokom silnih požara u 19. veku mnogi njeni delovi zauvek nestali.

Vredi izdvojiti vreme za pravi mali vidikovac, terasu prema Bosforu i Zlatnom Rogu, na koje se odavde pruža divan pogled.Tu se nalazi najlepši, Bagdadski paviljon, u koje su velikodostojnici posle službe ljubili sultanove skute, smatrajući to najvećom milošću.

Topkapi palata je bila sedište sultana do njihovog preseljenja u novoizgradjenu Dolmabahče palatu, 1853. godine. Pretvorena je u muzej 1924. godine.

Nisu u programima obilazaka naših agencija, ali u svojoj režiji možete obići Tursko-islamski muzej umetnosti i Arheološki muzej.

Ako sledite prugu , doćićete do Zlatnog Roga, na kojem vas čeka sijaset brodova i brodica za krstarenje Bosforom. Za dva sata vožnje videćete sa vode lepote ovog grada, a onima koje to zanima vodiči mogu pokazati i kuće u kojima su snimane neke turske serije.Odavde se lepše vidi i vila Emine Jahović, pored koje se inače, prolazi i pri povratku sa izletišta Čamlidže. Mislim, ako to nekoga zanima, kolko da kažem…

Kada sidjete s broda, pogled će vam privući ogromna masa sveta koja jede ribu u somunu – balik ekmek , kupljenu na nekom obližnjem brodiću. Ja vam tu avanturu ne preporučujem, ne samo zato što je riba polupržena i neukusna, već stoga što na obližnjem Galata mostu,odnosno njegovoj pešačkoj platformi, postoji sijaset kafanica u kojima možete, bez graje i udaranja laktovima, na miru i uz prelep pogled, pojesti to isto i po skoro istoj ceni, uz sok, kafu, čaj ili nargile.

LEVO GALATA MOST, DESNO EGIPATSKA PIJACA

Ako se prošetate preko mosta i još malo se penjete, možete da obidjete Galata kulu i dalje, da stignete do Taksima, čuvene trgovačke ulice tipa Knez Mihajlove ( ili obrnuto, od Taksima, pa da se ne penjete, nego spuštate). Galata kula je takodje na evropskoj strani Stambola, a legende o njenom nastanku kazuju – sagradio je car Anastazije u 5. veku ili Djenovljani u 13. veku. Bila je osmatračnica, mesto za trgovinu, zatvor, a danas vidikovac sa kojeg se pruža prelep pogled na panoramu grada.

U slučaju da Galatu kulu odložite za dan kada odete do Taksima, dovoljno je da predjete široku ulicu ( možete i ispod nje , gde se nalaze tuneli sa jeftinom, ali lošom robom , atu je odmah i autobuska stanica odakle postoje linije za skoro svaki deo grada) i ne možete da promašite Egipatsku pijacu – Misir bazar. Samo vodite računa da vas ovde ne zanese bogatstvo ponude . Dok kažete A, ode vam pola sadržaja novčanika.

Preporučujem da uživate u bogatstvu ponude tipično turskog bazara, da eventualno kupite čaj od, recimo, sušenih ružinih pupoljaka, a da ratluke, čaj u granulama, pistaće, urme i ostalo sušeno voće, alve i baklave, kupujete u gradu.

Najkvalitetnija i ne ovoliko SKUPA ko na Misir bazaru,

ponuda, je u marketima Koska,kojih ima na svakom koraku u turističkoj zoni. Ako ovo upamtite, uštedićete brdo para, verujte .

Pijaca začina se , inače, nalazi na Eminonu trgu, pored Nove ili Yeni džamije. Ustvari, reč je o nekadašnjoj Pijaci robova, koji su brodovima dovoženi na pristanište i tu odmah nudjeni kupcima.

Jedno 200 metara dalje nalazi se Sirkedži, železnička stanica u viktorijanskom stilu, izgradjena 1885. godine, a pet godina kasnije ovde je stigao i Orijent ekspres. Sećate se Agate Kristi, ona je proslavila ovu stanicu, kao i Hotel Pera Palas, koji lako možete naći ako baš želite da vidite mesto u kojem je napisala roman Ubistvo u Orijent ekspresu. Ovde stižu vozovi iz Evrope, pa i oni beogradski vagoni koji se u Sofiji priključuju istanbulsko vozu.Onaj, luksuzni voz, ne prolazi kroz Srbiju. Naše pruge za njega su spore.

Misir bazar se nastavlja u Kapali čaršiju, pored čijeg glavnog ulaza inače prolazite kada krećete prema Hipodromu. Nju takodje preporučujem samo za razgledanje. Sem ako niste perfekcionista u cenkanju, pa ne dozvolite veštim trgovcima da vas nasamare, polazeći od enormnno visoke cene, za koju nikada niste sigurni da li je dovoljno cenkanjem snižena.

Ovaj ogromni pokriveni bazar, prepun turista iz celog sveta i veštih prodavaca svakojake robe, od bižuterije i zlatnog i srebrnog nakita, preko tepiha, začina, predmetraposeduje nsvoju džamiju, od kože i domaaće radinosti, ima reko 5000 radnji, 65 ulica, 18 kapija,svoju džamiju, bunar, fontane, hanove…

Ako imate vremena, neizostavno obidjite, po mnogima najlepšu stambolsku džamiju, Sulejmaniju . Posvećena je Sulejmanu I sultanu i njegovo arhitekti Sinanu,a gradjena je sedam godina . Uz nju je i Sulejmanov mauzolej i gro pomenutog arhitekte. Mi smo u jedno toplo predvečerje slučajno naišli na nju i oduševili se. Pored džamije se nalazi tiha uličica u kojoj je samo niz kafanskih bašti, lepo uredjenih i jako prijatnih.

RAJ PRINČEVSKIH OSTRVA I SKUČENA PATRIJARŠIJA

Još jedna stambolaska atrakcija, 20km udaljena , Prinčevska ostrva, spadaju u red nečega što se ne bi smelo propustiti. Nalaze su u Mramornom moru, ima ih devet manjih i četiri veća, a naseljeno ih je pet. Zanimljivo je da na njima nema saobraćaja.

Krase ih prelepe plaže i vile, na jednom od njih živi vaseljenski partijarh, a odlikuje ih i vrlo uočljiva etnička različitost… ovde žive Grci, Cincari, muslimani, jevreji… ( fotografije ću ubaciti naknadno, kada osposobim stari kompjuter u kojem su zarobljene).

I tamo možete otići u svoj režiji, samo se na recepciji hotele raspitajte za red vožnje brodova . Mi smo se, u organizaciji turističke agencije, iskrcali na poslednjem ostrvu , na kojem na desetine konjskih zaprega čeka turiste, koje u ludačkom trku provozaju ostrvom, dok umorna kljusad jedva izlazi na uzbrdicu, gde se pravi kratka pauza radi fotografisanja.

Za obilazak ovih ostrva potreban je čitav dan, baš kao i za Dolmabahče palatu, gradjenu u 19. veku, za čiju je dekoraciju utrošeno 14 tona zlata i 40 tona srebra, a izgradnja koštala sadašnjih 35 tona zlata.Sagradjena je kao imitacija Luvra i Bakingemske palate, da bi se stvorio evropski imidž pred zvaničnicima iz Evrope.

A za posetu Dolmabahče palati posebno je potrebno poraniti, pošto , em do nje treba malo više vremena ( od Sultanahmata, stanice Sirkedži i Eminonu ide se tramvajem T2 do poslednje stanice Kabataš i još desetak minuta peške ) em je za individualne posetioce predvidjen poseban režim – potrebno je da se sakupi grupa , koja kreće sa vodičem u organizovani obilazak. Možda zbog velikih dragocenosti nije dozvoljeno ni slikanje odaja .

Dolmabahče palata sagradjena je , na ulazu u Mramorno more,zato što Topkapi palata nije pružala dovoljno luksuza sultanovoj porodici . Nameštaj za nju , tepisi, kristalni lusteri, vaze i svećnjaci, donošeni su iz Pariza, Češke, Engleske… Gradjena je od 1839. do 1861. godine, kao mešavina otomanskog stila, baroka i rokokoa, a sultan Abdulmedžit uselio se 1856, čije eje postala zvanična sultanska apalata.

Par podataka o njoj , već zvuči impozantno – 334 sobe, 25 salona, 600 umetničkih slika, engleski kristalni lusster od pet tona i mnoštvo manjih…

VASELJENSKA PATRIJARŠIJA

I, naravno, nezaobilazno mesto posete pravoslavaca, jeste Vaseljenska patrijaršija, sada skučena izmedju zidina i sklonjena od pogleda, blizu leve obale Zlatnog roga.

Nedeljom je ovde posebno posećeno mesto, jer dolaze pravoslavni vernici iz čitavog kraja, a bogosluži Vaseljenski patrijarh. U crkvi se nalaze i mošti Jovana Zlatoustog.

Napomena – u užem turističkom jezgru, od Kapali čaršije ili Grand bazara, do Top Kapi i odaatle ka Zlatnom Rogu, kojom god ulicom ili uličicom da idete, imaćete susret sa istorijom.Tu su prelepe džamije,najstarija ćevabdžinica, najstarija medresa pretvorena u čajdžinicu sa nargilama koju posećuju domaćini turisti bukvalno iz svih zemalja, čuvena Ortakoj stanica .

Ako vas privlače trgovine tipa onih u Knez Mihajlovoj beogradskoj, otidite do Taksima.

Nalazi se na raskrsnici osam bulevaara, a na početku čuvene Istikal ulice. U centru trga je spomenik proglašenju Republike Turske, 1928. godine., a u centru spomenika Ataturk. Ovde se nalaze oderni kvartovi Istanbula, klasične radnje ni malo nalik orijentalnim u istorijsko jezgru grada, ali takodje prepune robom .

Osim istanbulske, postoji i jako zanimljiva turistička tura pod radnim naslovom Kapadokija. No, budući da ovu turu ima u ponudi jedino agencija za koju sam se lično uverila da nije ni malo ni pouzdana ni preporučljiva, Klio putovanja – nikako ne krećite na put sa njima ako va je život mio, i Kapadokiju odlažem za neka bolja vremena

Advertisements