Ознаке

, , ,

Mislim da nije znala da nikud neće stići. Izlomljenim korakom varala je svoje nade, pa su joj se, izneverene, uvek nečujno vraćale. Odnekud, gde su samo odlazile kako bi nekome bile stvarnost.

Nečujno je gradila svoj grad od želja i snova , dok je stvarni svet oko nje posrtao pod teretom svakodnevice, varljivom  nadom celeći rane od neuspeha. Oni , koji nisu iz te priče, davno su prestali da postoje . Za druge, ne za sebe. Bili su samo magla satkana od nečovečja koje opogani svaku epohu. Koja ne da čoveku da sebe čovekom nazove, kad vidi ko je sve čovek.

Pitaš me, kako je uspela da postoji u svetu koji odavno nije njen , u kojem samo diše, korača, sluša da ne bi čula i gleda da ne bi videla.

Mislim da nije ni znala koliko ima snage u njenom krhkom biću .

Ona je samo znala da ne sme nikad da stane. Makar to kretanje bilo i krug bez svetla i kraja. I makar to što se u glavi vrti , bila vrteška na koju je osudjena. Doživotno.

Advertisements