Ознаке

, , ,

Dobila sam sinoć ovu fotografiju .

Umalo nisam vrisnula  kada sam je otvorila, od divote koja me je obuzela pred lepotom prizora …  sasvim joj priliči naslov Suton nad Latinskom crkvom .

Ne znam imam li bolju, umetničku fotografiju sebe … sem, možda, jednog portreta , crn0  – belog, iz osamdeset i neke.

Ali, to je neka druga priča . Koja govori o mladosti i lepoti na neki drugi način.

Ova ne govori o meni. Skoro ni malo. Fotografija mene, baš onakva kakvu volim – vidi se, tu sam, bila sam, šta bila, slikavala i sama, a opet, najvažniji su ambijent, kompozicija, svetlost, igra sunčevih zraka kroz lišće jesenjih boja. Pa ne znaš dal’ je lepše drvo u čijim se granama prelamaju zraci novembarskog sunca, crkva u daljini ili nebo koje je samo malkice sivo.

Divan suton nad Latinskom crkvom , nameće mi se naslov za sliku.

Svejedno ,  što je slikana u podne.

Hvala, Milane !

Advertisements