Ознаке

, , , , ,

Najviše volim brezove šume. Treperenje njihovog lišća vraća me u bajke,  njihove krošnje uvek  šapuću svoju priču, a čak i kada nisu u paru, a kažu morale bi, kada su samo jedinka  koja treperi na vetru, imaju neku posebnu draž.

Blago Rusima,  pomislim uvek kada ugledam brezu. Oni mogu da uživaju u nepreglednim prostranstvima lepote pogleda, mirisa i zvuka , u svojim brezovim šumama najlepšim na svetu. Sećate se “ Sibirskog berberina“, ma koji film, on je meni bio u drugom planu, uvek, jer me preokupiraju berjoske, čarobno lepe, pravilno uspravne, ustremljene ka svetlosti, ka suncu… Pa nikad ne znam što je on vozio onu smešnu mašinu i ko je otišao u Sibir.

Najviše, od sveg drveća, od svih biljaka, od svakog prelepog cveta, volim – brezu. Čak i od ruže , u vreme najlepšeg cvetanja , kada se njen božanstveni miris širi po celom komšiluku. Čak i od jasmina,  koji svojim grozdovima od grana pokrije pola dvorišta  i celu žicu za veš. Pa čak i od poslednje orhideje, koju još nisam uspela   da ugušim preteranom brigom i suvišnom vodom .

Nisam nameravala da pišem odu drvetu, ma se ono zvalo i breza. Niti sam htela da nastavim o brezi, posle prve rečenice, prikladne za uvod na sasvim drugu temu.

Sada mora da menjam naslov.

Otac kaže, moraće da poseče brezu ispred vikendice. Kvari mu prosek uspešnosti biljaka u voćnjaku, medju kojima izgleda kao siroče.

Advertisements