KOLIKO NAS NEOTKRIVENIH LEPOTA ČEKA TIK IZA NAŠIH KUĆA

Toliko se  fantastičnih utisaka i lepih slika sakupilo u toku ovog predivnog jesenjeg dana, taman toliko prohladnog da svaki napor prija i ne zamara , a taman toliko toplog da ne trnu ni prsti , ni obrazi, tokom celodnevnog boravka na otvorenom .  A  udaljili smo se nepunih 15 km  od centra Niša, gde je bila krajnja tačka našeg izleta – Kamenički Vis, u podnožju Svrljiških planina, nadomak sela Kamenica. U svako doba godine omiljeno izletište Nišlija.

No, sam Vis nije bio ciljna tačka ove male ekspedicije kojom je rukovodio doktor geografskih nauka, Milan – njega je, kao zaljubljenika u svoju nauku i sva ona blaženstva koja praktično bavljenje njome može da donese,  na Google Earthu privuklo  postojanje nekakvog  Srećkovog izvora. Za koji, sme da se kladim , u Nišu ne zna niko, osim ako nije rodjen u ovo kraju.

A do izvora se stiže preko Donjeg i Gornjeg  Matejevca, sela čuvenih po onom vicu u kojem otac na samrti otkriva sinu tajnu – vino može da se pravi i od groždja ( aluzija na šećerušu, isporučivanu umesto vina, nekada, iz ovog kraja) i  Kamenice,  sela u čijem se ataru odigrala čuvena Čegarska bitka,  1809. godine.

Ono što svaki namernik primeti umatejevačkoj arhitekturi, koja odudara od ostalih sela , jesu izrazito visoki zidovi oko kuća i ogromne dvorišne kapije , iza kojih se kriju od očiju prolaznika same  seoske kuće.

Iznad Gornjeg Matejevca, na brdu Metoh, nalazi se najlepša sakralna gradjevina na ovom području,iz vizantijskog perioda, posvećena Svetoj Trojici. Nazivaju je  i Latinska crkva, budući da su je  u 16. veku koristili dubrovčki trgovci.

Njena fasada od opeke i kamena  sedamdsetih godina prošlog veka je resaturirana – već je bila urušena, objasnio nam je meštanin čije su ovce pasle pored crkve. Tada je dogradjena i kupola .  Sama gradjevina je jednobrodna, u obliku pisanog krsta. Vrata joj nisu zaključana, ali ako hoćete da u njoj zapalite sveće, morate ih sami doneti. Unutra, samo par ikona, dva peškira doneta kao dar crkvi. I vaza s veštačkim cvećem.

A napolju je ogroman kameni sto, novijeg datuma, očito služi tokom okupljanja o prazniku Svete Trojice.

I s južne strane, prema gradu,partizansko spomen obeležje, koje govori samo za sebe.

Sledeće selo, Kamenica , je srpsko selo iz predturskog perioda, a ima  čak i ostatke antičkog  i rimskog naselja .

Glavna meta našeg današnjeg izleta, pomenuti Srećkov izvor, malo je udaljen od sela i do njega se stiže kolskim putem , čija okolina ni po čemu ne nagoveštava šta namernike očekuje iza stenovitog useka  , ispred kojeg  se ostavljaju kola i puz nastavlja peške.

Najpre smo ostavili hleba za ptičice

Slike same govore

i  to da je izvor presušio, što zbog letošnje suše, što zbog kaptaže kojom su seljani vodu usmerili u svoje domove

 a iza praznog korita krije se čarobna minijaturna klisura, u nauci nazvana suteska .

Uzana stenovita staza vodi do jednog pećinskog otvora s leve strane i ogromne uglačane stene, pravo, iza koje verovatno postoji dalji puteljak, ko zna za gde, ali nismo imali fizičke predispozicije za eksperimentisanje. Možda i nije bilo nemoguće popeti se, i u obući nepogodnoj za osvajanje ovakvog terena, konstatovali smo, ali  se nametnulo pitanje, kako bismo se vratili.




u



Stoga je ovde bio kraj naših napora da otkrijemo šta je to iza…. Bar ovoga puta


Kroz selo Brenica nailazili smo na nekoliko grupa niških osnovaca – izvidjača, koji su, kažu, tog dana već prepešačili 20 km. Žurili su u breničku školu.


A  mi smo se zaustavili na ogromnom breničkom polju, uživajući u jesenjim slikama prelepih njiva, na kojima se kao na dlanu vide ekonomski efekti komasacije. Nema ni jednog neobradjenog pedlja. Odnosno, ima , u daljini, tamo gde komasacija nije sprovedena.

Prelepe jesenje slike seoske idile ostale su za nama . I u našim kamerama.

Još malo utisaka, sredjivanih u prijatnom ambijentu restorana na Kameničkom Visu.

Pa nazad.

Prelepa kombinacija roze-sivih nijansi neba , koje su pratile zalazak sunca i  magla koja je gotovo iščezla, dozvolili su i koji pogled na grad , kojem smo se vraćali pluća punih svežeg vazduha, očiju punih zlatnožutih jesenjih slika i duša obogaćenih spoznajom lepote koju svako može uhvatiti, ako sam dovoljno ispruži ruke.

Advertisements

29 мишљења на „KOLIKO NAS NEOTKRIVENIH LEPOTA ČEKA TIK IZA NAŠIH KUĆA

  1. Повратни пинг: MILAN SPASOJEVIĆ -ČOVEK KOJI PRONALAZI RAJ NA SVAKOM ĆOŠKU « NEGOSLAVLJE

      1. Verujem. A i ne čudi me. U potrazi za boljim životom svi su pohrlili u grad. Makar kao podstanari i makar za šaku dinara, samo da se spasu od motike. Pa njive zarasle u korov, kuće u paučinu, vinogradi u bagrem.
        I sad, kad u gradu ne da nema boljeg života, nego ni hleba, retko ko se vrača na selo. Izgleda da je i beda lakša od motike.

  2. Prošao letos tim nekim putem preko Svrljiških planina ka Svrljigu, iz pravca Pirota, vraćajući se iz Bugarske. Iznervirali su me nenormalni vozači na onoj magistrali ka Nišu i auto-putu, i posle trećih makazica koje su mi priredili vozači šlepera i džipova odlučio sam da skrenem i odabrao put koji sam pomeuo. Mislim, da se razumemo, taj put je očajan, ali je predeo neverovatno lep… Pašnjaci, padine, šume… Netaknuta priroda…
    I ono što ne može a da se ne primeti – gotovo pusta sela. Tužan prizor pustoši…
    Zato ovaj post ima dodatnu vrednost…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s