Ознаке

, , , , , , , , ,

– Obladi, oblada, tralalalalaala – odjekivalo je s razglasa , posle podizanja izvidjačke zastave i polaganja zakletve, na nekoj školskoj manifestaciji održanoj u Čairu …( da, tamo postoji i park, a ne samo fudbalski stadion na kojem se nekada igrao dobar fudbal), a mi smo stidljivo pevušili u iščekivanju podele zadataka za taj dan.

Posle je moj drug Neša, kada smo već bili gimnazijalci, preslišavan  zbog naredjanih jedinica, razrednom objašnjavao da one nisu posledica zanesenosti fudbalom, nego Bitlsima.

Ulazili smo u svet odraslih, gradeći svoj ukus. Onako kako Neša nije mogao da shvati zašto nismo svi zaludjeni njegovim idolima, zbog kojih je postao ponavljač, mi nismo razumevali šta to ima protiv Saške Petkovske.

– Kako mogu reći zbogom, kad sam dugo bila s tobom, samo s tobom, jedina radosti moja – neki festivalski uspeh Saške Petkovske bio je dovoljan da je zavolimo i bez niza hitova. O skandalima da i ne govorimo.Tada nije postojala žuta štampa. Popularan, značilo je – dobar, korektan, pametan, sposoban, lep i zaista uspešan… Ili se nama tada tako činilo? Gde li je sada, šta li radi, Saška Petkovska ?

Miki Jevremović je već bio stara garda, kosa je već počela da ga napušta. Svejedno – radovali smo se njegovim uspesima na festivalima, kao i baka iz komšiluka koja je htela da se učlani u mikiste, da bi napakostila snaji, djokisti.  Prevrnula bi se u grobu, da ga je videla kako prodaje svoju staru slavu za šaku jeftino zaradjenih para u rijalitiju, mučeći se da, onima koji ne znaju ko je nekada bio, pokaže da ume da peva. A  samo je falširaoo i žalosno škripao medju ajkulama koje ne poštuju njegove godine, njegovu izbledelu slavu i njegove minuseve, životne i one na tekućem računu.

Lidiju Kodrič smo prisvajali, ko da je bila rodjena Beogradjanka. Baš lepo je delovao onaj kvartet – Daliborka, ona, Minja i Dančuo. Posle su se misica i Dančuo razveli, ona se udala za harmonikaša, Lidija se vratila u deželu, a Minja našao hleb u pevanju za decu i sa decom. Mislim da su ostali popularniji u SSSR-u nego ovde.

Lepa i Silvana, večite rivalke, nisu bile out, čak i onda kada nam se rok uvlačio u uši , pokušavajući da izbije sve ostale zvuke. Silvana ode u legendu, Lepa se i dalje drži, kao niko iz te fele. Nije se obrukala ni u rijalitijima.

Fredi iz Quina odavno je medju andjelima. A voleli smo ga, baš smo ga voleli. I pre nego što smo saznali da je „topli brat“. I posle. I danas nam nešto zatreperi kada mu prepoznamo glas, specifičan u gomili .

Ma, sve smo ih voleli, i pored priča o drogi, podmetnitim porukama u stihovima kada se čitaju naopako, o satanama, sektama, propasti u koju vode i na koju pozivaju.

Pa  čekali da Zdravko dodje na koncert sa debelim zakašnjenjem, bez ljutnje i nervoze .Važno da je došao. U crvenom satenskom odelu. Sa sve Lokicama, koje posle nije zvao na neki jubilarni koncert, kada je već bio slavan ohoho i još više. Ali još traje. Izgleda, i on će ko Lepa. Samo ga nema u rijalitiju.

Pa Indeksi, pa Bijelo dugme. Priče o pokojonom Ipetu, pa novi , nedovoljno zapaženi bubnjari. Pa čidjenje pričama o grupisu – zapravo, internim  javnim kućama najpopularnijih rok grupa, čiji su članovi vodili neuredan život, večno na točkovima, bez mogućnosti ostvarivanja stalnih veza.

Svi njihovi skandali bili su mačji kašalj u poredjenju sa današnjom estradnom brukom. A oni, zvezde kakve sadašnji junaci žute štape mogu da sanjaju.

Pa Lutajuća srca, naša, niška, domaća… Spomenka Djokić, Jefimija…

Jedino razočarenje, Goce Nikolovski , lepši Apolonov brat, prelep i prezgodan. Moj nastavnik muzičkog, u nekom osnovne. Samo jedno polugodje. Kada je otišao u vojsku, preuzela nas je njegova tadašnja žena, vitka dugonoga plavuša, koja je , sa sve svojom mini suknjicom i zlatnom satenskom trakom u kosi, bila noćna mora i san na javi nastavnika i djaka.

Kad je počeo raspad države, Goce se vratio u Makedoniju. Kako sam se samo kajala što sam Drugom programu Radio Beograda slala onolike čaršave s glasovima, zbog kojih je nedeljama bio na prvom mestu nekakve top-liste. Da posle pljuje po makedonskim novinama, na sve što je srpsko, na sve što je niško. Novine nikada nisu objavile razloge njegovog samoubistva.

Sećanja. Žal za mlados, jasno ko dan. Ne znam, samo, što mi  baš Saška Petkovska odjutros pada na pamet.

Advertisements