Ознаке

, , , ,

Pomisliš li nekad, onako, dok vileniš noću bez nekog posebnog povoda , na to da život nije samo – što se mora , što bi trebalo, što je tako red i što ima smisla ?

Pitaš li se , onako, bez nekog valjanog razloga , kad ti  misli nisu zbrkane brigom, tugom,poslom, žurbom , ko je odredio to što se mora, što bi trebalo, što je red i ima smisla ?
Padne li ti na pamet, nekad kad imas vremena za preispitivanje, a znaš da pritom sigurno nećeš da zaplačeš, ko je krojio šablone po čijim se linijama krećeš , sve pazeći da ne pružiš korak na pogrešnu stranu ?

I šta je, zapravo, cilj tog puta kojim se tebi ne ide?

Da jedne noći , ovako mrkle i samotne , sedneš pred samu sebe i pitaš dokle si stigla ? Da priznaš sebi s koliko hrabrosti raspolažeš i koliko snage imaš, da svedeš računicu sa svojom prošlošću i kreneš na susret sa svojim životom ? Da prestaneš priču u sebi o tome kako to nije tvoj izbor . I kako želiš više.

Ili si previše utabala tu stazu, tudjom rukom iscrtanu, pa više i ne znaš na koju bi stranu trebalo da se okreneš, koliki korak da pustiš … i da li ona uopšte nekuda vodi ?

 

Znam da znaš. I da hoćeš. I sebi kažeš da moraš.

I znam da umeš. Bolje nego iko od onih kojima se čini da izbora i nema.

I znaš da znaš.

Pa šta onda čekaš ? Kreni !

 

 

 

Advertisements