Ознаке

, , ,

“ Ne znam ja ima li u toj nešto, al ću vrljnem malko vodičku po teb’ kad pojdeš na tija ispit, kad u kuću nema niedno žensko da toj uraboti.
Ne zamlaćujem se ja mlogo sas tija običaji, al ponešto čovek mora i da posluša drugi , kad cel svet veruje i takoj raboti, ni men’ mi ništa neće smita .
Kad nešto zarabotuješ, gledaj da bude ponedelnik. Toj je d’n za započinjuvanje i nemoj pamet da ti se vrti da ga pomeriš u torak. U torak nikako ne počinjuj, ako oćeš napredica da te prati.Ko što ne smeješ da svršavaš nikakvu rabotu u subotu, toj neće na dobro da izlezne.
I gledaj koji će te prvi sretne kad ima neku golemu rabotu da svršiš, nemoj slučajno da bude bakzus el neki koi ne znae za napredicu, el neki koji mrzi cel’ svet.
Kad smo polazili u kirimdžilak, odma’ iza Djurdovdan, gledali smo, više da toj neje torak, nego da baš bude podelnik. Torak se mož’ i preripi, al kude da se od sredu čeka sve do ponedelnik pa da se ide na rabotu.
Beše u naše selo jedna Milika, e ona je na svakoga kirimdžiju bila golema sekiracija pred put.Neje imala lošu dušu, ne mogu da reknem. Nikada se nikuj neje požalil da mu je loš reč rekla, da neje pritrčala u zbiranje seno kad prigrmi,da je nekome prorabotila kojo si samo na nju kazal. Al je bila nekako zlopogledna, ako te ona sretne prva kad nekude pojdeš, bolje odma dom da se vrtaš. Ič vreme da si ne gubiš u dangubu.
I sama si je znala za toj, pa si je govorila, kad nekuga sretne koji je u kirimdžilak pošal – Deco, vrnete se, pa jutre idete.
A krej njojnu kuću , prvu na Ramnu od ovuj stranu, bar polovin’ kirimdžije je moralo da projde.
Koje sve nesmo rabotili da otidemo kada smo pošli. Jedni su vatali stazu ponaokolo , niz vrvinku, pa oko vodenicu, pa na put. Drugi prate jel mater, jel ženu, jel dete, da vidi ima li gu negde pred kuću jel na put. Samo da gu preteknu , ako negde krene, da otidu pre nju.
Žene su ni pratile do pred samu Bukovu Glavu. U Kuke i dan danas ima jedan kladenac, Kirimdžiski ga vikaju, a do sam njega su ni pratile , jel žene, jel majke, kuj si koje ima, ponose ni malko stvari da se dotle poodmorimo. Pa tuj one zastanu, pozdravimo se, mi naprtimo onija stvari što su ni spakovale pa put pod noge, peški preko Vlasotince, Grdelicu, sve do Skoplje. Jel na drugu stranu, do Požarevac, jel Niš.
A one se vrnu dom, da ni čekaju do predjesen, oko Mitrovdan, da dojdemo sas pare i prljavi stvari , onija što su ni čisti spakovale da ponesemo.“

vrljnem – bacim
izlezne – izadje
preripi – preskoči
kirimdžilak – pečalbarenje, odlazak muškaraca u mesta u kojima su pravili ciglu i crep
vrnete – vratite
krej – pored
vrvinka – staza
naprtimo – stavimo na ledja

Advertisements