Ознаке

, , ,

Obećah reportažu iz Istanbula. Dok uspem da je napravim – a kao kompjuterski samouka u , khm, odredjenim godinama, sva se pogubim pri tehničkom uredjenju teksta ( ne znam zašto, ali probleme imam samo na ovoj adresi), pa izgubim i njega i slike, ma , da vam ne pričam, muka živa i bruka, dakle, do tada predlažem vašoj pažnji davni tekst o salepu.
Malo je teže čitati ga na ćelavoj latinici, ali mislim da vredi potruditi se – ako ne zbog drugog, ono zato što ćete mi zahvaljivati dok, prvom prilikom, u Instanbulu, srčete ovaj fantastični napitak , koji je davno prodavan i na našem području.

Prvi put sam ga probala u Istanbulu . Naterala me prijateljica da srknem iz njene case. Jelena je salep stalno kupiovala od ulicnog prodavca, koji je na ledjima nosio neku vrstu samovara sa cibukom, prikljucenog na plinsku bocicu.Kada ima musteriju,on stane,ukljuci plinsku bocu i za koji minut gusta prljavo -bela tecnost pocne da tece u casu.Stavi nekoliko zrna cimeta i za nesto oko dva evra dobijete gust, slatki, ukusan napitak.Koji je, uz to,i zdrav.


Kazu da uspesno resava stomacne tegobe,oblaze sluzokuzu nekim finim zastitinim slojem i deluje, posle redovne upotrebe,preventivno .
Komsinica Micka mi kazuje kako je,dok su ziveli u Makedoniji,salep kupovala kao lek, od tamosnjih Turaka, i kuvala deci kada su imala probleme sa bronhijama i plucima.A moja drugarica Goca mi je trazila kasicicu,kako bi iskoristila sve sto se nakupilo na zidovima case iz koje je pila salep.


Salep je,inace, prah koji se dobija mlevenjem sasusenog korenja nekoliko vrsta orhideja. U Evropu su ga doneli Turci.Nekada se pio ne samo na nasim prostorima,vec i u Nemackoj, Holandiji…Odavno ga nema ni na jugu Srbije, gde se najduze zadrzao.Kazu, moze se naci u Bosni i Makedoniji.


Po pravilu,salep bi trebalo da se bere tako sto se izvadi koren,skinu glavice velicine klikera, a najveca ostavi u zemlji.

Buduci do to retko ko postuje,salep iscezava sa mnogih mesta na kojima ga je bilo.

Nisam cula da ga negde kod nas ima u prodaji.Ima ga jos u nekim radnjama makedonskih turaka i u bosanskim poslasticarama.Prodaje se i u turskim radnjama po Evropi.


Upozorenje…i salep ima surogat.Najcesce je to psenicni skrob, ukusa popravljenog biljnim ekstraktom i cimetom,eventualno djumbirom.Mozete prepoznati prevaru…. ako se prilikom hladjenja u casi zgusne na gustinu redjeg pudinga, rec je o psenicnom skrobu (niseste).
Recept… salep se sprema tako sto se u litri vode skuvaju dve kasike praha, doda se oko 100 gr secera i pusti da vri do zeljene gustine.Sipa se u staklene case i pospe cimetom. Onaj gotov, po pristupačnim cenama, koji možda – ma ne možda nego sigurno nije pravi salep, sadrži i cimet.

Advertisements