Ознаке

, , ,

„Znam tvoje tuge . I jad, čemer i bes koji te obuzmu kad pomisliš na to da si bespomoćna i da se beskonačno dugo vrtiš u krug … i da ne vidiš čak ni onu tananu nit koje bi te podigla i udahnula snage da se uspraviš i kreneš dalje. I da je sve tako mutno i sivo, oskudno u šansama koje su drugima pružene na dlanu.
Znam i to koliko je teško buditi se s istim pitanjima u nedogled i ostajati bez odgovora, ma kolko uporno tragala za njima. Koliko je isprepletanih niti nedaća koje nikako da počnu da se raspliću. Pa te svaki kamenčić na putu sapliće. I hod ti je nesiguran, lelujav, kao i tvoja duša koja treperi izmedju noći i jutra , bežeći od pitanja koja se množe i odgovora za koje znaš da su pogrešni.


Znam ja i što misliš da ne znam. Pa kad mi prećutiš i skriješ , uviješ u mlaki osmeh ono što je, zapravo, grč ili suza sledjena u uglu tvoga uma koji bi da se ne da, mene zaboli teže nego da sam ti čula jecaj.
I ne misli da ne znam , nikada više.
To, što ponekad ne umem da te čujem, pa ti se čini da je meni svejedno i da me nije briga i da je moj dan ispunjen svetlošću koja sprečava da vidim tvoju maglu, samo je jedna u nizu varki moga razuma . Koji je jači od svih onih stena na uzbrdici kojom bauljam, tražeći svoju svetlost, koju uzalud čekam. Koji je dovoljan da mi stavi ruku – na usta, kada bih da jauknem i na oko, kada bi da zasuzi.
Ništa ti ne znaš, draga moja, o boli jačoj od svake tvoje tuge. O noćima bez sna i budjenjima bez odgovora. O tome koliko plačem kad misliš da se smejem. I koliko su moji putokazi pogrešni. Na koju god da se stranu okrenem. „

Advertisements